Мјесну заједницу Илићка краси предиван шумски парк у близини школе, са сјајним новоизграђеним дјечијим мобилијаром и деценијама старим дрвећем у чијем хладу становници овог брчанског насеља налазе спас током љетних дана.
О значају зелене оазе у мору асфалта које окружује грађане Илићке, рекао би човјек, не треба много писати. И не би требало – да нема пањева.
Грађани Илићке, наиме, муку муче са пањевима. Постављени су на незгодним позицијама, тешко их је заобићи, прескочити, чак и клонити их се. Јер и кад се ти клониш њих, они неће да се клоне тебе. Пањеви се просто гурају, саплићу и сметају.
И иако су у МЗ Илићка навикли на класичне пањеве, те са њима излазе на крај, за ноге им запињу пањеви међу пањевима.
Јер овим пањевима смета дјечија граја, смета им препун парк, шетачи и млади родитељи са дјецом, смета им хладовина олисталих грана.
Али им не сметају сасушене гране и болесно дрвеће. Већ све класификују као једно, па издају налоге – уклонити сво дрвеће, сасјећи сву шуму, уништити читав парк оставити што више пањева. Њима сличних.
Јер то је најлакше – зашто бринути о нечему што је ту било и прије нас. Много је лакше посјећи, иде тешка зима, најтежа икада кажу неки, па се посјечено може искористити и за огрев. Средићемо да се превезу гдје треба, то ионако нико не контролише.
А средства ће се издвојити ребалансом ребаланса, па ће се посадити ново дрвеће. И већ за 20-30 година, ето новог хлада!
Јер пањ зна само за себе, не за оно прије или, не дај Боже, после њега.
_______________________________________
Повезана вијест ОВДЈЕ.