Међу 59 младића и дјевојака из БиХ које је у протекле двије и по године Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби (БХАНСА) школовала за контролоре лета је и Брчак Един Бећић (27).
Недавно је добио лиценцу контролора обласне контроле летења, а овај посао описује као један од најзанимљивијих на свијету.
– Вјерујем да је ово једно од најзанимљивијих занимања којим се човјек може бавити. Иако цијело вријеме сједите на једном мјесту посао је динамичан и узбудљив, јер је сваки радни дан потпуно другачији. При томе сте окружени дивним, одговорним и самоувјереним људима – каже Един.
Истиче да уз све бенефите овај посао тражи и много одрицања.
– Авиони стално лете, ради се у три смјене, заборави се на празнике и викенде – истиче Един.
Додаје како не може рећи да је то одувијек желио, јер о томе ништа није знао, али након школовања и на прагу каријере то што су сви скупа постигли сматра равном добитку на лоту.
На конкурсу је било више хиљада кандидата, а након тестирања и провјере њихових способности, које је спровела Европска организација за безбједност ваздушне пловидбе Еуроконтрол, ову сјајну шансу добило их је свега неколико десетина.
Радиће у једном од два центра обласне контроле у БиХ, Сарајеву или Бањалуци, али тек након што са лиценцом коју је стекао на завршници школовања у Загребу прође још један циклус учења у БиХ, који између осталог подразумијева 100 сати контроле неба изнад БиХ.
Исто чека и његове колеге који су лиценце добили или ће их добити током јула и августа у Београду, Љубљани и Хелсинкију, зависно од тога гдје су имали завршницу школовања.
Највећи дио времена провели су у Прагу, гдје је и сједиште Чешког ваздухопловног института ЦАНИ, коме је било повјерено њихово образовање и стручно оспособљавања.
– Што се тиче школовања контролора летења, ово је највећи пројекат у Европи јер нико није одједном школовао толики број контролора. Обично је то од 10 до 15 људи, а нас је било 59, од чега убједљиво највише за обласну контролу летења, јер је ту највећа потреба. Ми ћемо, вјерујем, ући у историју авијације ове земље зато што ћемо потпуно преузети контролу ваздушног простора – каже Един.
Појашњава да БиХ у потпуности контролише ваздушни простор до 35.000 стопа, а изнад тога, до 66.000 стопа, то раде контроле лета Хрватске и Србије. За потпуно преузимање контроле на тим висинама БиХ су недостајали контролори.
– Гледајући прометност аеродрома у БиХ сматрао сам да код нас нема посла, али авиони који полете и слете на аеродроме чине само 15 одсто укупног промета. Изнад нас дневно прелети око 3.000 авиона и промет се годишње повећава за десет одсто – истиче Един.
Појашњава да контролу летења људи обично поистовјећују са торњем на аеродрому, али је то само једна од три врсте контрола.
– Торањски контролори управљају авионима на земљи, одговорни су за писте, слијетање и полијетање авиона. Након полијетања авиона контрола се са торањске пребацују прилазним контролорима, који су одговорни за полијетање и слијетање авиона у тзв. краткој верикалној транзицији до 14.000 стопа, а у зависности од аеродрома може ићи и до 20.000 стопа. Најмање позната је обласна радарска контрола, која је одговорна за све прелете авиона од 14.000 до 66.000 стопа, и ту је највећи број авиона – појашњава Един.
Сигурност авиона и путника на првом су мјесту контролора лета, па највећи стрес изазивају ванредне ситуације, када у веома кратком времену треба да ураде више радњи.
– Ми смо очи и уши пилота. У једној смјени одговорни смо за више живота него хирург за цијели радни вијек. Када се појави олујни облак који заузме 40 одсто простора који контролишемо онда имамо готово двоструко мањи простор за манипулацију са истим бројем авиона које надгледамо у нормалним условима. Практично морамо увијек бити корак испред, знати најмање десетак инструкција унапријед, предвидјети критичне ситуације прије него што се десе – појашњава Един и истиче како увијек имају најмање три плана како би предуприједили невоље које могу да се појаве.
Зими мање летова
Един Бећић каже да се, према неким истраживањима, овим послом може бавити само два до три одсто човјечанства. Он и његове колеге биће спремни да почну с радом када се крене са преузимањем контроле ваздужног простора изнад БиХ. Према информацијама којима располажу, то би требало бити на зиму.
– Тада је промет знатно мањи него љети, јер се у току 24 часа број летова смањи за око хиљаду, са три на двије хиљаде летова. Зато је тај период повољниј него љетни – каже Бећић.
(srpskainfo.com)
