Присутан у животу Брчака од 2004. године, кафић “Jazzwa” је од самог отварања био занимљив умјетницима, који су овдје повремено одржавали своје изложбе и промоције књига.
Ту су се увијек окупљали људи који нису припадали мејнстрим већ алтернативној струји, а “Jazzwa” је увијек важила за мултиетничко мјесто, у коме нема подјела ни по којој основи, пише Етрафика.
Од почетка 2020. године, овај локал преузима нови власник који му даје префикс “art caffe”, чиме продужава његов живот и срж његовог постојања истиче у самом имену.
“Уопште нисам имао намјеру да се бавим овим послом. Просто, било ми је жао да се затвори моје омиљено мјесто у граду и тако сам преузео вођење овог кафића. Почели смо да радимо у мају 2020. године, планирали смо још интензивније да подржимо наше умјетнике и дамо им простор гдје ће да покажу свој рад”, започиње своју причу власник “Jazzwe” Жељко Лазаревић.
Сваког мјесеца на овом мјесту организују различите културне и забавне догађаје. Промоције, изложбе и свирке само су дио репертоара. Управо овдје Жељко понекад снима и своју ТВ емисију. Каже да многи гости “Jazzwu” називају другом кућом, због чега му је посебно драго. У свом окружењу углавном среће људе који цијене стваралаштво, па међу њима проналази инспирацију за организовање различитих догађаја.
“Једна од сталних гошћи нашег умјетничког мјеста јесте и академска сликарка Алмедина Цифрић. Она у Брчком води ‘Атеље 6’ и често има своје изложбе. Потрудила се да “Jazzwi” да уникатан и умјетнички ентеријер, тако што је осликала столове. Тако можете попити кафу са Фридом Кало, са Климтовом женом у златном, са дјевојком с бисерном минђушом и осталим познатим сликарским мотивима. Осликала је и неке од портрета наших сталних гостију”, појашњава нам Жељко.
Она се такође побринула и за екстеријер овог кафића, па тако на спољним зидовима овог локала можете да видите мурале Бекима Сејрановића, Томе Здравковића и Соње Савић. Такође, ове године екипа овог кафића је унутар Занатског центра, поставила натписе са називима платоа и пасажа, који су названи по истакнутим личностима бивше Југославије.
“Оно на шта сам нарочито поносан јесте то што је овај локал одувијек мултиетнички, какво је и само Брчко. Ми у Jazzwi прослављамо и православни и католички Божић, Васкрс, Ускрс, као и Бајрам. Ту нема мјеста национализму и сви смо пријатељи. Ово за мене никако није само бизнис, већ друга кућа и љубав према причи какву стварамо. Мјесто гдје се могу окупљати слободоумни и добронамјерни људи”, напомиње Лазаревић.
У малом мјесту какво је Брчко, било каква дешавања, а посебно културна, права су ријеткост. Због тога, овакве иницијативе су драгоцјене. У граду који нема биоскоп, понекад организују и пројекције филмова. Ту је и “Jazzwa Арт Фест”, фестивал у склопу којег сваки дан у седмици буде посвећен другој врсти умјетности.
“Тада Брчаци имају прилику да виде много умјетника на једном мјесту, да присуствују њиховим радионицама, погледају изложене радове и науче много тога. Постоје такође и радионице специјализоване за дјецу, које им помажу да изразе своју креативност и заволе умјетност”, наглашава Жељко.
Идеја за организовање фестивала дошла је од сликарке Алмедине Цифрић, а првим издањем обиљежен је рођендан писца Бекима Сејрановића, Брчака који је често боравио у “Jazzwi”.
“Током првог фестивала смо представили свих седам врста умјетности. Академски вајар Ален Џиндо израдио је модерну скулптуру, а такође имали смо и промоцију филма посвећену Бекиму. Била су укључене и различите радионице и предавања, а једно занимљиво предавање о умјетности и њеној перспективи је одржао и бањалучки продуцент Зоран Галић. Ту се одржале и различите сликарске радионице, као и изложба слика које су ту настале. У кафићу је осликан и зид у част преминулог брчанског сликара Славка Медунића, са мотивима његове познате слике. Такође, различити концерти, глумачке радионице, представљање макета, промоције књига употпунили су Арт Фест и учинили га догађајем који обиљежава град Брчко”, истиче Жељко Лазаревић.
На крају нашег разговора, више нисмо сигурни да ли “Jazzwa” може да се назове кафићем. Ово није мјесто гдје само дођете да бисте попили пиће и утрошили један дио свог времена. С обзиром на труд и резултате, можда би ријеч “заједница” била пригоднија. Заједница људи који не пристају да буду стављени у друштвене калупе, ма како они изгледали. Људи који су спремни да уложе своје вријеме и енергију у развој средине у којој живе.
(etrafika.net)
