Малољетничка деликвенција у Босни и Херцеговини све је већи проблем. Брчко дистрикт није изузетак а податак да је у првих шест мјесеци ове године било 14 извјештаја против 18 особа говори да овај проблем треба системски рјешавати.
Случај уништавања клупе у главном градском парку у Брчком од стране средњошколаца, који су овај свој вандалски чин снимили и подијелили на друштвене мреже, само је један од примјера вандализма младих. Није требало дуго да се утврди њихов идентитет а директор школе коју похађају ови ученици није крио разочарење таквим понашањем ученика.
“Није ми било пријатно када сам то сазнао. Чим се спомене име Пољопривредне и медицинске школе не може нам бити свеједно. Ми већ знамо идентитет тих особа, покренута је процедура и у току дана ће бити обављени разговори. За све оно за шта су криви они који су надлежни ће провести поступак и то ће бити санционисано” рекао је Сеад Бечић, директор ЈУ Пољопривредна и медицинска школа.
У овом случају школа нема надлежности јер се вандализам догодио изван школе. Међутим надлежност има Полиција која ће провести истрагу и упутити извјештај Тужилаштву а вандали ће, у складу са својим узрастом, одговарати за оно што су учинили било по кривичном или закону о прекршају.
“Важно је напоменути да лице није прекршајно одговорно уколико није напунило 16 година а није кривично одговорно до 14 година. Уколико се ради о млађем малољетнику подноси се извјештај Тужилаштву и у сарадњи са Центром за социјални рад се предузимају радње. Исти поступак је и када је у питању старији малољетник” рекао је Халид Емкић, шеф Оперативно комуникацијског центра.
Како је и сам директор Пољопривредне и медицинске школе истакао овај случај не треба бити изузетак у дјеловању јер аларм треба бити упаљен све вријеме када је у питању превенција малољетничке деликвенције и вандализма. Бројни су случајеви да починиоци осјете потребу да оно што чине подијеле са јавности било да је у питању хулиганство и вандализам, вршњачко насиље и слично.
“Узрок првенствено треба тражити у породици. Нажалост је тако. Родитељи би требали више пажње посвећивати својој дјеци, контролисати вријеме које проводе на интернету, у коју сврху га користе и на који начин. Јако је битно да родитељи разговарају са својом дјецом, да неприхватљиво понашање покушају сузбијати тако што ће бити у сталној комуникацији са дјецом” рекла је Есма Бешић, стручни сарадник/психолог у Пољопривредној и медицинској школи.
И грађани са којима смо разговарали сматрају да све креће из куће.
“Највише су заказали родитељи. Васпитање, одгој и брига о својим и туђим стварима се носе из куће. Свакако да значајну улогу играју и образовне установе које су одавно престале бити и одгојне” рекли су неки од наших суграђана.
Нажалост наша држава нема јединствену и системску стартегију борбе против малољетничке деликвенције. Немамо адекватне институције нити програме који би на савремени начин дјеловали кроз ресоцијализацију малољетних преступника. Законодавство, превенција, ефикасне мјере и закони требају бити системски увезани како би на терену имали позитивне резултате. Чекајући да неко други ријеши проблем оваква понашања се, заправо, подстичу.
(brcko.tv)