Према традиционално-културолошким навикама, креира се производња животних намирница и њихова тржишна понуда.
Једна од таквих је производња грожђа, које на путу до трпезе, заврши или као воће или као прерађевина у виду вина, вињака или лозоваче.
За успјешно бављење виноградарством и производњу доброг вина, неопходни су квалитетна винова лоза, добро земљиште и положај винограда. Све те елементе склопили су у вионоградима подно Мајевице у селима Буквик и Ражљево. На 7,5 хектара засађени су шардоне, совињон, мерло и хамбург мускат. Година већ обећава.
– Прољеће иде добро. Добра је клима, погодује свим кулутрама, па и винограду. Киша је дошла у право вријеме, виногради су почели да расту, интезивно да бујају и мислим да је вријеме баш добро за винограде – истакао Илија Јовићић, инжењер агрономије из Брчког.
Добро вино се кажу прави у винограду. Након овог предуслова, олакшан је и посао технолога.
– Важно је да буде тхенолошки зрело. Да има добар однос шећера и киселина. Код црни сорти да буде фенолно зрело. Дакле то је оно што је најважније. Да имамо све контролисане услове, дакле да можемо да извршимо добар технолошки процес – појаснила је Бојана Јовићевић, дипломирани технолог, Брчко.
Комбинација доброг вина и добре хране, чини гастрономску сензацију. И управо ту лежи, туристички потенцијал нашег поднебља.
– Колико год људи данас знају о вину, сматрам да оно што наш задатак јесте, да га сваком чашом сервираном упознамо, још више. То је оно управо на чему радимо, да едукујемо људе, да их научимо и да им покажемо, колико добар производ наша земља може да да – поручила је Јелена Радовановић, дипломирани туризмолог.
Квалитет вина процјењује се хемијском, физичком и органолептичком анализом. А процјена боје, бистрине, мириса и укуса, је посао дегустатора. Изрека каже да доброг вина нема без времена и све почиње од прве године.
(rtrs.tv)
