Познавање кинеског језика је огромна предност у данашњем мултикултуралном и мултијезичком свијету, наглашава Јелена Вујичић, прва докторица наука из области лингвистике кинеског језика у БиХ.
Јелена Вујичић из Брчког недавно је постала прва докторица наука из области лингвистике кинеског језика у Босни и Херцеговини. У разговору истиче да је одувијек релативно лако усвајала стране језике, а када је дошло вријеме да упише факултет, размишљала је о језицима који нису типични избор људи са ових простора. Тако је надошла на идеју кинеског, језика који ју је, како каже, одувијек фасцинирао.
„Имала сам и жељу да се бавим источњачким културама, па се мој избор чинио као пун погодак. На другој години основних студија сам као стипендиста Амбасаде Народне Републике Кине и Босне и Херцеговине добила прилику да једну академску годину проведем на универзитету у Кини. Тада се моја љубав према кинеском језику и култури додатно распламсала. Осјећала сам велику одговорност због тога што сам добила такву прилику, те сам вриједно радила на усавршавању“, говори Вујичић.
Додаје да је у Кини провела релативно много времена кроз разна усавршавања.
„Волим Кину, њихову кухињу, културу, начин живота. Тамо сам провела неке од најљепших и најдрагоцјенијих тренутака свог студентског живота. У Кини се осјећам добродошло. Њихови универзитети су огромне творнице знања, неки од њих на којима сам била имају и преко 50.000 студената – онда можете да замислите у којем обиму се сав тај научни и академски процес обавља. Оно што ми се свиђа у Кини је то што су професори најпоштованији чланови друштва, велики ауторитети, и то што се највише од свега код студената цијени рад, труд и знање“, каже.
Кинески карактери као најзанимљивији дио учења
Када се вратила у Босну и Херцеговину, те дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, добила је прилику да се придружи Катедри за синологију у професионалном смислу и буде бирана у звање асистента. Тада почиње њен професионални пут на којем је и данас.
„На самом почетку изазова је било много, али треба знати да кинески језик иако јесте тежак – нипошто није немогућ за научити. Много је другачији од индоевропских језика који се обично уче у нашем окружењу, па то људима ствара осјећај страха од неуспјеха. Од самог почетка сам се знала добро организовати, радити сваки дан, понекад и по неколико сати. Никада се нисам устручавала да причам на кинеском језику, чак и када моја вјештина изражавања није била на завидном нивоу. Једноставно, било ми је занимљиво и завољела сам кинески језик. Схватила сам врло рано да је потребно да се окружим медијским садржајем из Кине, те да на тај начин створим себи и ситуацију у којој учим ‘без књиге’, односно кроз серије, филмове, музику.“
Према њеним ријечима, кинеско писмо је невјероватно интересантна компонента кинеског језика.
„Постоје писани трагови који говоре о другој традицији кинеских карактера, са историјом од преко 5.000 година, што нам само доказује то да су и далеки преци имали жељу да комуницирају и биљеже своје мисли, баш као и ми данас. За мене су кинески карактери били најзанимљивији дио учења. Сваки карактер (код нас често људи кажу знак) одговара једном слогу и представља најмању јединицу значења. Кинески карактери се уче веома детаљно, од потеза, правилног положаја руке, до смјера писања, редослиједа ‘потеза'… Кинески карактери су веома комплексан али логичан систем“, прича Вујичић.
Напомиње да врло често наиђе на људе који имају став да је кинески језик беспотребан у пословној сфери и професионалном окружењу ових простора, са чиме се не слаже.
„Познавање кинеског језика је огромна предност у данашњем мултикултуралном и мултијезичком свијету. Са добром компетенцијом у кинеском језику посао можете наћи веома лако, то је актуелна ситуација којој свједочим стално. Понуде за посао су изразито атрактивне и интересантне – долазе из цијеле регије. Осим тог практичног аспекта, увијек волим нагласити да с познавањем кинеске културе и језика можете проширити своје видике и уљепшати свој живот на много различитих начина. Кина је интересантна земља са много тога лијепога за понудити“, наводи саговорница.
Подршка студентима на путу према науци
Не крије да јој је драго што је прва докторица наука из области лингвистике кинеског језика у Босни и Херцеговини, што представља велики успјех и за њу, али и за заједницу и универзитет.
„Међутим, када сте у овој причи, схватите да је ваш докторат само једна улазница у озбиљан свијет праве науке. Зато желим да будем одговорна и вриједна, те да наставим развијати ову област. Оно што је значајно јесте да могу направити пут другим колегама и олакшати им овај процес, те што се овим чином отворило ново поглавље у историји науке наше државе.“
Мишљења је да Балкан има одличан потенцијал за развој сваке науке, па тако и синолошке.
„До сада је много тога рађено у региону, а у Босни и Херцеговини је тај развој синологије још у повоју. Међутим, позитивно је што имамо јако пуно паметних и талентованих људи, томе свједочим стално, као предавачица и дио академске заједнице. Имам срећу да радим са изузетно талентованим и заинтересованим студентима. Имамо невјероватно много потенцијала у том смислу младих људи жељних знања и нових искустава. Стога, то је и моја мисија, бити одговорна у том смислу и бити макар један дио позитивног таласа развоја нечега новог и атрактивног на нашим просторима“, каже Вујичић.
На крају поручује да јој је жеља остати у Босни и Херцеговини и дати допринос развоју синолошке науке на нашим просторима.
„Желим да будем корисна својој заједници и држави, да се одужим за све добре прилике које сам добила током свог образовања. Вољела бих да будем подршка својим студентима на путу према науци, те да им пружим што је више могуће прилика за напредовање и усавршавање“, закључује саговорница.
(balkans.aljazeera.net)
