Треће фестивалске вечери у препуној башти кафеа Jazzwa представљена је изложба архитектонских макета Лазара Зимоњића. Вишеструко награђивани Зимоњић изложио је око седамдесетак аутентичних радова израђених ручно од дрвета, камена и сламе.
Тема његових радова је аутентична етно бх архитектура а макете су нарочито одушевиле млађе посјетиоце.
Обраћајући се публици, Зимоњић је говорио о настанку својих дијела, материјалима и изради истих али и о подршци супруге Бојане, која му је како каже, десна рука и велики савезник и подршка. Поред промоције културе и архитектуре, Лазар је младима показао и примјер важности породице и осталих људских вриједности.
Четврта фестивалска ноћ, посвећена је Бекиму Сејрановићу. Поред приказивања филма „From Tokio to Morava“ посјетиоцима ће бити представљена и биста Сејрановића коју је израдио сарајевски умјетник и академски вајар Ален Џиндо.
Представљање бисте заказано је за 21.00 сат.
Поводом постављања бисте, као сталне поставке Jazzwa-кафеа, организаторима фестивала подршку је дала и кустосица Умјетничке галерије у Брчком, Соња Ђуровић чији текст преносимо у цијелини:
Култура сјећања је важна, али је много важнији начин на који то радимо. Сјећати се трагичних догађаја и злих људи, важно је из разлога да се тужна историја не би поновила.
Сјећати се оних посебних, који су оставили дубоки траг у срцима многих, чије је животно дјеловање било необично и занимљиво, још је важније и потребније. Један од таквих, по свему посебан и несвакидашњи, био је и наш суграђанин Беким Сејрановић.
Ако наше сјећање, било оно појединачно или колективно, не буде разлог за оплемењивање нас као индивидуа или друштва у цјелини, онда нам оно није потребно. Установе културе у којима се његује умјетност имају обавезу да бране град у смислу одбране од културног пропадања и пожара незаинтересованости за умјетност и његовање људских вриједности: продуховљености, доброте, саосјећања, љубави и толеранције, укратко свега онога за чим душа вапи. Међутим, те установе често постају немоћне и поражене због друштвенополитичког дјеловања оних који о томе одлучују.
Али када се у овај процес укључе и алтернативне „установе“ као што је већ наделеко познати и најдражи брчански кафић Jazzwa онда постајемо свјесни да је стање у култури аларманто. Организација и одржавање Јаззwа феста, примјер је како једна неформална група авангардних људи који нису изгубили ентузијазам може да се бори против културне летаргије којом смо сви као друштво зачарани. У њиховом раду појам културног отпора манифестује се као жеља да кроз умјетничке садржаје сачувају своју нормалност, слободу у сваком смислу и право на критичко мишљење и да пруже садржаје који годинама недостају нашем граду. Учесници фестивала доказ су да у Брчком постоје људи који имају пуно тога да пруже заједници и буду од користи али на жалост, остају у сјенци. Чијом кривицом, просудите сами! Јаззwа фест примјер је како се може само кад се хоће!
На онима који воде град и одлучују о свему, јесте да се запитају шта је узрок мирног умјетничког бунта који лебди изнад овог фестивала…
Беким Сејрановић, човјек који је одбио прихватити норме друштвене матице. Пустолов, номад, писац, боем.
Хоће ли Jazzwa постати боемска кафана-можда. Хоће ли његовати вриједности које овакви људи слободног духа живе и носе испод капута, сигурна сам да хоће и већ то ради!
Једино из таквог окружења, обојеног слободом алтернативног духа, може се изродити културни бунт који ће, надајмо се дати резултате и бити зачетник позитивних промјена. Овом приликом, желим да честитам Жељку и Алмедини, људима који слободно мисле, дјелују и неће никада одустати, а вас који сте вечерас ту срдачно поздрављам уз жаљење што нисам у могућности да будем присутна. Срећно!
Соња Ђуровић, кустос умјетничке галерије
