У склопу Франческових у Брчком ће се 6. октобра одржати изложба „Индија у оку пјесника“.
Ово је шеста изложба фотографија Јосе Живковића, пјесника и сликара привржена путовањима и новим животним изазовима. Фотографије су настале 2008. године тијеком његова тромјесечног боравка у Индији,
Изложба је конципирана тако да обухваћа разноврсне мотиве: портрете, крајобразе, ведуте, анималне мотиве, жанр призоре, руине и људе на дну егзистенције. Може се уочити распон од мучног сиромаштва до раскоши и богатства, архитектура, поднебље, правила у промету и стил живота који је неуобичајен за свакога Еуропљанина.
Стога и не чуди документаристички одабир кадрова овог креативца којима је садржај примарни елемент.
Фотографије одишу знатижељом и брзином биљежења будући да им је првобитна сврха и била жеља за каснијим лакшим присјећањем на мјеста, људе и догађаје проживљене у далекој земљи у којој, како овај пјесник у стиху пјесме У Индији пише:
„Ништа није као у мојем крају, само небо једнако сја…”
Битно је напоменути да су фотографије често настајале из прикрајка у тајности, и то обичним џепним дигиталним фотоапаратом. Јосо Живковић уздајући се у властиту вјештину некад беживотан и неугледан кадар претвара у умјетничко дјело. Посебно су хвале вриједни портрети Индијаца и Индијки с наглашеном психолошком карактеризацијом ликова и хармоничним колоритом који је уочљив и на осталим фотографијама.
Управо је боја, у одабраним мотивима и приказима осамљених људских ликова склопљених руку, трачак наде у боље сутра. Боја тако постаје симболичка вриједност, али и препознатљиво обиљежје ове изложбе.
(Ђурђица Језерчић)
Тијеком програма аутор ће говорити о путовању кроз Индију и рецитират ће своје пјесме настале на том путовању. Аутор је у три мјесеца прешао 12.000 км од југа до сјевера Индије, те својим фото апаратом забиљежио бројне посебности ове земље.
О аутору изложбе
Јосо Живковић – Соја, хрватски пјесник и сликар из Босне и Херцеговине. Јосо Живковић рођен је 1. травња 1960. године у Кострчу, опћина Орашје. Основну и средњу наобразбу стекао у родном мјесту и Орашју. Више година радио у Аустрији и Швицарској, а у Кострч се вратио 1990. године.
Годинама је живио у западноеуропским градовима и путовао свијетом, што се јасно осјети у његовим пјесничким радовима. Објављивао је у разним часописима у земљи и иноземству.
Пјесме су му превођене на енглески и њемачки језик. Његове пјесме се налазе у многим заједничким збиркама. Више пута је награђиван, а значајније награде су му награда фра Мартин Недић (ХКД Напредак Орашје) за најбољу књигу и награда Мовиса у Цириху за пјесму Туга ауслендера. Објавио је четири самосталне збирке пјесама: Кораци у сјени (1988.), Чекати дугу (1994.), Горка чаша (1997.) и Ненавиклост душе (2003.). Члан је Друштва хрватских књижевника Херцег-Босне и Друштва хрватских књижевника.
Уз писање пјесама бавио се и сликарством, те је самостално излагао у Њемачкој (Хамбург) и Лихтенштајну (Сцхаан). Заједничке изложбе имао је у Орашју и Винковцима. Заљубљеник је у фотографију и члан фотоклуба Ортон, Орашје.
