Захваљујући траљавој истрази полиције, убице које су задавиле и зверски убиле 14-огодишњу ученицу основне школе Сузану Симикић на слободи су готово две деценије након убиства.
Сузана је звјерски убијена 9. маја 2001. на повратку из школе у месту Ражљево, на локалном путу у близини Брчког.
Све оно што је рађено у истрази може се сабрати у једну, две реченице. Саслушано је више стотина особа, узимани су ДНК трагови, а нуђена је и награда од 50.000 КМ. Убиство је остало нерасветљено. Толико о истрази.
Огорчена породица скрхана дугогодишњим болом и бруталном неправдом, тврди да су убице биле ухапшене у првим часовима истраге, али су убрзо и пуштени на слободу.
“Модус операнди” ове истраге идентичан је истрагама које су се водиле током рата и годинама после у БиХ. Наиме, осумњичене би пронашли у рекордном времену, у неким случајевима су чак имали и потписана признања, а затим су убице пуштали на слободу.
Истрага
Ученица осмог разреда основне школе Сузана Симикић кобног дана враћала се из школе. Изашла је на уобичајеном месту, аутобуској станици на локалном путу, удаљеној неколико стотина метара од породичне куће.
Пут пролази кроз идилични шумарак иза којег су Сузану чекали, отац, мајка и сестре. Радосни што су из рата извукли живе главе, нису ни слутили да ће их у миру задесити трагедија од које се неће опоравити.
Безбрижна девојчица кренула је према кући када је у шуми наишла на звери оличене у људском облику. Отели су је, одвели дубље у шуму, скинули, задавили. Као да ни то није било довољно, већ су одлучили да оставе печат звери, јер како другачије објаснити колац забијен у главу 14-огодишње девојчице.
Уместо да истрага буде приоритет полиције, све док се убице не пронађу и санкционишу драконским казнама, учињено је супротно.
Разорена породица
Сузанин отац, Јово Симикић, који је годинама одбијао медије, из оправданих разлога, за Српскаинфо је отворио душу о тешком злочину који му је разорио породицу.
– Моју девојчицу су убили бивши припадници Војне полиције РС. Полиција их је ухапсила одмах, али и пустила. Ево, већ 18 година убице су на слободи, један је недавно погинуо, а полиција се сваких пар година “сети” да води истрагу, па покрену некакве акције да замажу очи јавности, попут ове да од људи из суседних села узимају ДНК. То нема благе везе са животом што раде – испричао је огорчени отац убијене девојчице, пише Srpskainfo.
Убиство које је по свом начину извршења означено као чин монструма полако пада у заборав, иако из полиције по уобичајеном шаблону на упит о овом злочину одговарају да је “истрага у току”.
Чак су отишли и корак даље последњих месеци, па су у местима која су поред Ражљева покренуте активности везане за узимања ДНК од становништва!
Куда води овакав начин рада полиције видеће се ускоро, али огорчени отац сматра да од тога неће бити ништа.
Бијели “BMW”
Јово Симикић подсећа да је у критично време на месту убиства његове девојчице у шуми примећен бели “BMW” у којем су била четворица младића, иначе бивших припадника Војне полиције. Четворица младића из различитих крајева Републике Српске у критично време у близини места злочина. За сваког озбиљног инспектора ово би значило црвени аларм који не би никако требао игнорисати.
– Полиција је привела сву четворицу. Наводно су их саслушали, а затим су их пустили. Зашто их нису дуже задржали, то је питање за полицију и оне који су водили истрагу у почетку. Сада је касно причати о томе. Знали су они ко је убио моју кћерку, знали су, али су их пустили. Ти момци што су били у белом “BMW” истражиоцима су испричали да су били у селу, јер су намеравали да се обрачунају са комшијом – испричао је огорчени отац.
Он је у неколико наврата поновио да је власт знала ко је убио његову кћерку, али није било воље да се случај расветли.
– Како сада, 18 година после, они мисле да расветле убиство. Тако што узимају ДНК од људи из околних села?! То су смешне ствари; ја знам да од тога неће бити ништа – закључио је огорчени отац.
Последња званична информација о случају убиства Сузане Симикић гласи: по налогу Тужилаштва Дистрикта Брчко, мештани села у којем је живела убијена девојчица, као и мештани околних мјеста, позвани су да дају свој ДНК, који ће се упоредити са биолошким трагом са места убиства.
Незванично сазнајемо да је ДНК узиман само од мушкараца!?
Мајка умрла од туге
Сара Симикић (56), мајка убијене Сузане, није могла издржати тугу због губитка кћерке и 26. маја 2010. године, према званичној полицијској евиденцији, скочила је у бунар код породичне куће и извршила самоубиство.
Комшије су након нове трагедије у породици Симикић испричале да је Сара све време говорила да не може живети без Сузане, али да нико није веровао да ће заиста дићи руку на себе.
(srpskainfo.com)
