“Свако дијете има право на породицу. И Нелсон Мандела је био усвојено дијете.” Тако своју причу почиње III-5 Економске школе у Брчком, представљајући свој “Пројекат грађанин”.
Милиони дјеце у свијету, а на хиљаде дјеце у БиХ, кроз животну свакодневницу пролазе сами, прижељкујући лијепу ријеч, загрљај и остале животне радости за које су ускраћени. Имајући у виду и тренутно стање у свијету, треба се запитати како је дјеци која су сама, којима је потребан дом и подршка родитеља, односно старатеља. Јер свако од нас има право на породицу, љубав и кров над главом.
Конвенција о правима дјетета усвојена од Генералне скупштине Уједињених нација, 20. 11. 1989. године обавезала је државе потписнице да штите основна права и слободе сваког дјетета а међу којима су, између осталих, и право на породицу
Бавећи се пројектом Грађанско образовање одлучили смо да теза нашег одјељења III-5 гласи: Свако дијете има право на породицу. Изабрали смо причати баш о овоме да бисмо скренули пажњу на један можда помало заборављен проблем о којем се, по нашем мишљењу, не говори довољно. То је наша морална и грађанска обавеза и зато смо прихватили изазов говорити о томе, а можда је за то баш ово прави тренутку, када су сви забринути за здравље себе и своје дјеце.
Дјеца без родитељског старања су међу најосјетљвијим категоријама нашег друштва. У БиХ тренутно постоји пет домова за незбринуту дјецу – у Сарајеву, Мостару, Зеници, Тузли и Бањалуци. Иако се у овим установама труде обезбиједити дјеци све што им је потребно, породични дом не може замијенити и надокнадити нико. Јер свако дијете је индивидуа, са свим својим посебностима и домови за незбринуту дјецу јесу добро, али, чини нам се, само нужно рјешење.
Истовремено многи парови који су из различитих разлога ускраћени за радост родитељства жељели би неком дјетету пружити љубав, пажњу и тополину дома.Они који би жељели усвојити дјете поклекну пред компликованом процедуром усвајања. С друге стране и сами су пред изазовом да ли су спремни и способни бити добар старатељ. Потребно је охрабрити потенцијалне старатеље, пружити им потребну едукацију и подршку на њиховом путу проширивања породице.
Такође, важно је разбити предрасуде да су дјеца без родитељског старања другачија. Бројни случајеви потврђују да су многи од њих израсли у успјешне и изванредне људе који су захваљујући подршци и љубави оних који су их одгајали постали особе вриједне поштовања и дивљења. Подсјећамо да су усвојена дјеца били Стив Џобс, Нелсон Мандела и Џон Ленон. Међу славним личностима има много оних који су родитељи усвојене деце, као што су Брeд Пит и Aнђелина Џоли, Мадона и многи други.
Конвенција о правима дјетета чланом 21. предвиђа могућност усвајања и обавезује државе‐потписнице које признају и/или дозвољавају систем усвајања да обезбиједе да најбољи интереси дјетета буду основни критериј усвајања. У Босни и Херцеговини закони који се односе на ово питање су Породицни закон и Закон о дјечијој заштити. Међутим, процедура усвајања у нашој земљи јако је компликована и сам чин усвајања долази послије дугог чекања. Јасно је да приликом процедуре усвајања морају бити заштићена права дјетета и да се мора одговорно и опрезно приступити процесу усвојења. Али овај је процес потребно скратити колико год је могуће, а при томе сачувати све оно што је потребно да се осигура да дијете иде у прави дом, гдје ће бити третирано као регуларни члан породице.
Дом дјетету не мора увијек пружити онај који је дијете донио на свијет, него може и онај ко је спреман пружити му безусловну љубав, заштиту и ослонац.
