Вријеме када млади почињу играти игре на срећу најчешће долази у вишим разредима основних школа и почетком средње када новац за ужину и уџбенике искористе за уплату неке од игара на срећу, истичу разне студије и истраживања из региона.
Иако је улазак у кладионицу забрањен млађима од 18 година, истраживања су показала да је најмање 70 посто младих окушало своју срећу уплаћујући лото, бинго или тикет у кладиноци.
У ери модерне технологије, велики је број старијих Брчака који своју срећу траже уплаћујући тикете путем многобројних мобилних апликација које су направљене за те намјене.
Међу онима који су барем некада играли неку од игара на срећу, увјерљиво је највише оних који то раде из досаде, што упућује на закључак да недостатак квалитетних садржаја за провођење слободног времена или незаинтересованост дјеце и младих да их пронађу, доприносе могућности да почну играти игре на срећу. Закључак је да је дјеци потребно понудити много више алтернативних начина за квалитетно провођење слободног времена који ће им бити доступнији од рецимо кладионица.
Према неким истраживањима доступним на интернету, више од половине родитеља прећутно одобрава дјеци коцкање. Ако дијете с великим усхићењем прати резултате утакмица, ситуација лако може прерасти у забрињавајућу, сматрају психолози. У тим истраживањима је утврђено како готово сваки четврти испитани вјерује да је на исходе коцкања могуће утицати, да они зависе о знању и вјештини те да се на тај начин може зарадити. А они који играју игре на срећу статистички у знатно већој мјери сматрају како је за зарађивање коцкањем потребно имати добар систем игре, него они који не играју, те знатно више њих сматра како је, ако је неко успјешан у коцкању, то доказ да посједује знања и вјештине у вези са истим.
Игре на срећу старе су колико и људско друштво. Бројни археолошки налази о најстаријим културама потврђују постојање игара на срећу у самим почецима људске културе. Игра на срећу, врста игре у којој резултат није унапријед познат и претежно зависи о случају и срећи, а мање о разуму и спретности. Циљ је игре на срећу добитак, а играчки је улог цијена за судјеловање у игри.
Према подацима из Пореске управе Брчко дистрикта, приход у 2021. години од пореза од приређивања игара на срећу је 573.775,67 КМ, а од накнада за издавање одобрења за приређивање игара на срећу је 997.400,00 КМ. Недавно је само Републичка управа за иге на срећу из Републике Српске објавила да је по том основу приходовано 20 милиона марака више него годину дана раније што не правдају повећањем интензитета игара него промјеном Закона.
Питали смо у нашем истраживању и грађане Брчког да ли играју игре на срећу и већина њих је одговорила одречно. Било је оних коју су признали да играју лото једном седмично, понекад кладионицу или бинго. Статистика каже да 1:15.380.937 шансе да добијете седмицу на лоту и постанете милионер.
(radiobrcko.ba)
