Испадање рукометаша Локомотиве из Премијер лиге БиХ за боље познаваоце рукометних прилика у Брчком означио је потпуни крах овог спортског колектива.
Да је то тако најбоље свједочи чињеница да је један приватни аутопревозник, коме је руководство „Локоса“ остало дужно око 20.000 марака за услуге превоза, преузео клупски комби, како би намирио барем дио дуговања.
Осим тих дуговања, руководство Локомотиве остало је кратко и појединим станодавцима за кирију у озбиљним износима. Исплату евидентних дуговања према играчима, руководство је условило давањем исписнице.
Пропаст Локомотиве почела је оног тренутка кад нису успјели да оправдају добијени новац из буџета Брчко дистрикта БиХ за 2020. годину.
Да подсјетимо, у 2019. години, РК „Локомотива“ и неколико удружења чији су оснивачи чланови овог Клуба, добили су 250.000 марака.
Прецизније речено, рукометни клуб Локомотива био је осуђен на пропаст оног тренутка, када је заустављена могућност додјеле грантова. Процес против оптуженог посланика Ћазима Дачаја указује како су спортски колективи, односно његови представници, обезбјеђивали новац спортским клубовима.
Дио добијених средстава морали су враћати „донаторима“ из скупштинских клупа.
Можда су се и у Локомотиви понашали тако. Нека сазнања говоре томе у прилог. У граду се на важним мјестима може чути да су челни људи тог клуба себи прискрбили стамбене јединице, неки чак изван граница БиХ. О томе ће се причати, све док надлежни органи званично не истраже те приче. Да ли се води истрага о тим наводима и да ли су у пропаст рукометног клуба Локомотива поред двоје кључних личности из клуба своје прсте умијешали још неке особе, брчанска јавност чека одговор.
Потпуни крах рукометног клуба Локомотива осим наведених има још једну, можда најтужнију посљедицу. Тиче се међународног турнира омладинских селекција који се крајем децембра одржавао већ 15 година. Потпуни распад тог спортског колектива пријети да угаси ту најсјајнију ставку.
У читавој причи о том рукометног клуба Локомотива не може се заборавити ни значајан број одличних рукометаша који су поникли у овом клубу: Горан Шаренац млађи, Стјепановић, Суботић, Петровић, Бараковић, Ђорђевић,Рикановић..
Њихов успјех очигледно је превазишао размишљања и понашање руководећег двојца брчанске Локомотиве који су о свему одлучивали.
Изгледа да су умислили да умјесто служења спорту, рукомет и Локомотива, требају њима послужити за властиту пробитачност. Умјесто давања, они су се понашали супротно.
Трошећи без контроле новац добијен од пореских обвезника за извршавање преузетих друштвених послова, помислили су да могу баш све.
На њихову несрећу, појавио се супервизор за Брчко Мајкл Скенлан и наложио да се забране грантови. Осим посланика брчанских „ЗВЈЕЗДА ГРАНТА“, без укусног, богатог, прије свега обилног финансијског залогаја, остао је један дио корисника из Клубова.
Они су годинама „шићарили“ озбиљне суме новца. Када је Комисија одлучила да на основу недостатка рачуна одбије њихове захтјеве за додјелом новог гранта, најгласнији противници такве одлуке били су управо из клубова који нису оправдали добијене грантове.
На срећу љубитеља рукомета и рукометаша, неки нови клинци у Брчком,разишли су се са челницима Локоса. Шта је узрок раздора за ову причу није најважније. Важно је да се премијерлигашки рукомет игра у Брчком.
И важно је да одговорни за пропаст Локомотиве сносе посљедице за неодговорно и незаконито понашање. За наук осталима.
Ј.З.
