Hag odbio prijevremeno oslobađanje Gorana Jelisića

Haški sud odbio je zahtev Gorana Jelisića da bude prevremeno oslobođen sa izdržavanja kazne od 40 godina zatvora.

Jelisić je osuđen na 40 godina zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u Brčkom 1992.

Predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, odluku doneo je u maju ove godine, a danas je iz suda objavljena verzija za javnost.

Odbijajući zahtev, sudija Teodor Meron precizirao je da će Jelisić izdržati dve trećine kazne – što je nužan uslov da njegov zahtev bude razmotren – tek u oktobru 2020.

Meron je uslovno priznao umanjenje kazne Jelisiću od 1.440 dana, koju su mu odobrile vlasti u Italiji, gde izdržava kaznu. Međutim, to umanjenje prema Meronovom mišljenju ne mora da bude uračunato u dve trećine izdržane Jelisićeve kazne, kada za to dođe vreme.

Zahtev za prevremeno oslobađanje, Jelisić je podneo i na osnovu odluke italijanskog suda po kojem mu je kazna smanjena sa 40 na 30 godina zatvora.

Prema obrazloženju iz odluke sudije Merona merodavna je samo presuda koju je Jelisiću izrekao Haški tribunal.

Protiv prevremenog oslobađanja Jelisića, sudija Meron je u obzir uzeo i težinu zločina za koje je on bio osuđen.

Jelisić je pred Tribunalom u oktobru 1998. priznao krivicu za višestruka ubistva i nehumana dela u Brčkom, tokom rata u BiH. Ta dela su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Bio je optužen i za genocid, ali po toj tački nije proglašen krivim. Apelaciono veće Tribunal potvrdilo je kaznu od 40 godina zatvora 2001., a Jelisić od 2003. kaznu izdržava u Italiji.

U odluci, sudija Meron podseća da je Jelisić pred Tribunalom sam priznao da se nazivao “srpskim Adolfom Hitlerom čija je motivacija i cilj bilo ubijanje Muslimana”.

U italijanskom zatvoru, gde izdržava kaznu, Jelisić je, kako piše u odluci, proteklih godina radio u krojačkoj radionici i fabrici automata za kafu. Zatvorske vlasti opisuju ga i kao “stidljivog” i “rezervisanog”, uz napomenu da je na kursu fotografije pokazao “značajnu umetničku osetljivost”.

 

 

 

(b92.net)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime