Међу хиљаду дјеце са Косова и Метохије који у организацији Одбора за помоћ КиМ осму годину заредом ових дана бораве у Републици Српској, јесте и 50 малишана које су угостиле српске породице у Брчком.
Овај град по први пут је домаћин овим малишанима захваљујући СПКД „Просвјета“ и СПЦ Брчко.
– Желимо да им у ових седам дана пружимо мир и уточиште, да осјете шта значе слобода, мир, љубав и безбрижна дјечја игра – рекао је Драган Томић, предсједник брчанске „Просвјете“.
На њихов позив да буду домаћини дјеци пријавило се стотину породица, а међу онима који су, како кажу, имали срећу и част да их угосте су и породице браће Зорана и Горана Опачића.
– Дјетињство ове дјеце подсјећа нас на нашу младост. Ми смо исто прошли, али смо се изборили за слободу коју сада уживамо овдје, а коју они данас немају – каже Горан.
Његов брат Зоран се присјећа да је имао 14 година када су морали напустити свој дом у Дрвару и проћи кроз ратни вихор.
– Вјерујем да они сада пролазе много теже и много нам је жао због тога. Ова дјеца су свједоци свјетске неправде према Србима, ускраћени су за слободу и своју младост. Пуно нам је срце што смо могли да их угостимо и дамо им ту мрвицу слободе док су овдје – каже Зоран.
У њиховим породицама гостују Петар Живић и Данијел Радосављевић из Племетине у општини Обилић.
– Прошле године сам био у Челинцу и било је лијепо, а лијепо нам је и овдје. Највише ми се свиђа дружење. Тамо, код куће, немамо довољно активности и слободе – каже Данијел.
Петру је ово прва посјета Републици Српској, одличан је ученик петог разреда и вјерује да ће имати прилику да поново дође. Код куће, каже, нису слободни и сигурни, али се не плаше.
– Краду нам стоку, тракторе, а људе који их покушају спријечити претуку – прича Петар.
Он и Данијел вријеме у Брчком највише проводе са Зорановим синовима Луком и Немањом, који су сличног узраста.
– Дружимо се лијепо. Идемо свуда да им покажемо гдје живимо и причамо о томе како је код њих – каже Лука.
Осмислили су и вријеме које није обухваћено званичним програмом разних посјета, забава и дружења.
– Излазимо у град, на базене, утакмице. Били смо у етно селу, идемо у куповине и планирали смо још много тога у вријеме које им је слободно – каже Горан.
У дому Опачића најсрећнија је бака Нада, која их испраћа и дочекује. Није јој каже било лако да у рату и послијератним годинама сама одгаја два сина, али је срећна да је у томе успјела и вјерује да ће то успјети и родитељи малишана са Косова и Метохије.
Једна од породица обрадованих посјетом је и породица Александра и Тање Тутић. Код њих је у гостима Анастасија Данчетовић из Бабиног Моста. У породицу Тутића Анастасија је дошла с даровима, иконом Цара Лазара, макетом Пећке патријаршије и дечанским вином.
– Баш је лијепо Брчко. Лијеп је и Прњавор, гдје сам раније била, а најљепши ми је Теслић, гдје имам родбину, па сам имала срећу да дођем више пута – каже Анастасија која има млађег брата Лазара, сестру Милицу, а ускоро ће добити још једну сестру.
У породици Тутић је троје дјеце – Теона, Тимотеј и Теодора, са којом Анастасија проводи највише времена. Дјевојчице кажу да се лијепо друже, шетају и разговарају.
– Код нас је мало сигурније него у сјеверном дијелу. Живимо једни с другима, али се баш не слажемо. Имамо непријатних ситуација али ето, не плашим се и никада не бих отишла од куће – каже Анастасија.
Након основне школе планира да у Митровици заврши Гимназију, а онда би студирала у Крагујевцу, гдје има тетке. Вољела би, каже, да буде глумица.
– Био сам на Косову више пута. И 1999. године сам био тамо. Познат ми је менталитет тих људи, знамо колико су пропатили и за нас је велики благослов Анастасијин долазак са Косова, из свете српске земље – каже Александар.
Његова супруга Тања каже да се дјеца лијепо друже и повезују као и породице које су их угостиле.
– Знамо сви шта Србима Косово значи. Хтјели смо да је угостимо, да се дјеца међусобно упознају и друже, да виде како ми овдје живимо и да наша дјеца знају како они живе на Косову – каже Тања.
(srpskainfo.com)
