Директор Завода за плањирање, пројектовање и развој Брчко дистрикта Исмет Дедеић упутио је данас “реаговање на саопштење које обилује гомилом неистина којима је Шемсо Саковић, под фирмом СББ Брчко, покушао демантовати чињенице које сам изнио у емисији ‘Отворени студио’ Радио-телевизије ХИТ”.
Саопштење господина Дедеића преносимо у цијелости, без измјена.
Саковић тврди да је СББ Брчко први пут учествовала на локалним изборима у Брчко дистрикту БиХ 2012. године са јединственом листом коју су сачињавали кандидати СББ-а, А-СДА, Брчанске демократске иницијативе и Бошњачке сељачке странке.
Тако он, представљајући се као тобожњи велики борац за истину, већ у првом наводу износи тоталну неистину и дезинформацију. Наиме, на локалним изборима 2012. године СББ Брчко није учествовала са јединственом листом сачињеном од више странака, како он тврди, чињеница је, да је то била искључиво листа СББ-а у коју сам ја као њен тадашњи предсједник уврстио и неке чланове поменутих странака, које као самосталне учеснице на претходним изборима 2008. године, нису прешле изборни цензус. Циљ је био да се избјегне поновно узалудно расипање гласова мањих странака, што се показало сасвим оправданим, па је забиљежен велики изборни успјех који никада више није поновљен.
Бјежећи од аргумената које сам у поменутој емисији јасно навео, а прибјегавајући манипулативној замјени теза, Саковић помиње како на изборима 2012. године “Дедеић није ни био на листи, јер му је у то вријеме трајала забрана приступа јавним институцијама у Брчко дистрикту БиХ изречена од стране Супервизора.”
Тако он поново “демантује и оповргава” чисто ништа, јер никада нисам ни поменуо да сам био на листи на тим изборима, већ само да сам био креатаор изузетно успјешне листе. У истом маниру и ничим изазван, Саковић ме покушава оцрнити одавно изханђалом квалификацијом да у то вријеме нисам био на листи због “забране приступа јавним институцијама изречене од Супервизора. ” Дакако, он ме тиме само афирмише као јавности добро познату жртву монтираног казненог налога Супервизора Рафија Грегориана и брчанског криминалног клана – срамног акта чије наводе Тужилаштво није могло потврдити упркос маратонској истрази и притисцима Гергориана, да би касније други супервизор укинуо поменуту казну, те у потпуности спрао љагу с мог имена, а дијелом и са укупног мандата супервизије у Дистрикту.
Међутим, кад већ Саковић толико болује од “моралисања”, мора се подсјетити да ништа неће моћи спрати љагу са њега који је, окористивши се функцијом посланика у ранијем мандату, незаконито отимао народне и буџетске паре за сопствену фирму, те по основу кршења Закона о сукоба интереса одлуком Супервизора избачен из Скупштине Дистрикта.
Трагикомичан је и самокомпромитујући и Саковићев коментар мог навода у емисији да је у вријеме док сам ја био на челу СББ-а ту странку “свако хтио” као коалиционог партнера, а да је сада под Саковићевим окриљем иста странка од свих одбачена.
Елем, према Саковићевој тврдњи, то “недвосмислено” говори да је господин Дедеић био и остао пожељан партнер неким утицајним члановима брчанских политичких субјеката који баштине исти вриједносни систем, односно имају исте мотиве за бављење политиком, а у тим мотивима, на жалост, нити је било нити има интереса грађана”.
Овом својом пословичном демагошком кукњавом “у интересу грађана”, Саковић понајвише покушава да вријеђа здрав разум и фришко памћење самих тих грађана. Они добро знају да је он у прошлом – доскорашњем посланичком мандату био агилни припадник владајуће већине која је и сада у истом политичком саставу. Као да се грађани, након ових небулоза, неће запитати – како је могуће да су ти исти политички субјекти били посвећени интересима грађана колико јуче, док је Саковић припадао тој структури, а данас кад су га одбацили исти ти напрасно постају “ненародна власт”?
Нећемо се посебно бавити тиме да Саковић и даље најпонизније умољава да га дојучерашњи “ненародни елементи” врате назад, у већину, али немогуће је заобићи суштинску чињеницу да је главни разлог свему томе – и одбачености и преклињањима – општепозната Саковићева неутољива глад за привилегијама.
Знају грађани јако добро да је цијела Саковићева каријера заснована на демагошком пролијевању “горких суза” због тобожњих тешкоћа грађана, те на прелијевању пара тих истих оплаканих грађана у приватне сврхе.
Знају они итекако да Саковића, до јуче њему мили а данас омражени брчански политички субјекти, нису хтјели да поново узму у власт због његових мегаломанских захтјева да, на примјер, за своје фирме обезбиједи дугогодишњу привилегију у виду јавног овлаштења за контролу техничких прегледа, што ће управо грађане коштати неколико милиона КМ.
Неће га више за партнера због монополских прохтјева око послова хоризонталне саобраћајне сингнализације. Не може више да пролази из авиона видљива Саковићева тактика да доподне жестоко напада извјештај ЈП Путеви а поподне, пошто му пристану на повећање цијена услуга, исти тај извјештај ватрено велича.
Неће га више у власт и због тога што је утицао на додјелу гранта невладиној организацији која је на тај начин парама грађана направила хангар за Саковићев приватни авион.
Неће га ни због чињенице да чим окрене леђа од тих представника власти , исте оговара и понижава.
И што је због свих тих хангара, камиона, авиона, … као “виталних интереса” грађана Дистрикта, она славна народна изрека у Брчком добила нову формулацију, па гласи: Ко о чему, … Саковић о поштењу!
