Данас се обиљежава Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а. Иако се Босна и Херцеговина убраја у нискоризичне земље са малим бројем заражених особа ХИВ вирусом, број новозаражених је у порасту.
Јесте ли се икада запитали да ли познајете иједну особу обољелу од овог вируса? Претпостављамо да не познајете, ал не зато што она не живи у вашем окружењу већ зато што живи скривена од свих.
Маргинализовани и скривени у страху да не изгубе социо-екомонски статус, посао, пријатеље, особе обољеле од Аидса, често се налазе у позицији да се са својим обољењем носе сами. Као да страх од посљедица заразе вирусом није довољан, страх од одбацивања и неразумијевања додатно је бреме које на својим леђима носе.
Предрасуде према особама обољелима од ХИВ/Аидса су веома честе. Оне настају из позиције незнања који се развија у страх од потенцијалне заразе. Увјерења која постоје о њима најчешће су неправедно поједностављене, генерализоване те научно и искуствено неутемељене. Предрасуде су основа за вербално и физичко насиље, дискриминацију те на крају и потребу да се сама обољела особа повуче и не излаже ризику да буде одбачена и осуђена од чланова заједнице у којој живи. Нема већег сиромаштва од незнања, и то незнања које укључује мањак информација, мањак разумијевања и вишак ограничености који не омогућавају да се особа види у свјетлу својих квалитета.
Научна позиција незнања означава потребу да се упустимо у авантуру звану учење и сазнавање, никако темељ за дискриминацију оних о којима веома мало знамо. С тога, прије него нас савлада страх од туђе „болести“ потребно је да о њој нешто више научимо.
За почетак довољно је да знате да се ХИВ/Аидс не преноси контактом зато пружити руку пријатељства и загрљај подршке најмање је што можемо учинити.
Зорица Раилић-Перић,
Психолошко савјетовалисте “Психолуминис”
