Понашање због кога је Дачај на крају ухапшен било је прије правило него изузетак, у протеклим годинама у Брчко Дистрикту. И чак није ни резултат системске грешке, него намјерно инсталиран механизам.
Вишегодишњој, мање-више отвореној, па у извјесном смислу и легализованој корупцији, у Брчко дистрикту, у вези са вишемилионским буџетским средствима за непрофитне организације, којим су дискреционо располагали посланици владајуће већине, по свему судећи је одзвонило.
У понедељак, 20. јула, тачно у подне, у акцији кодног назива “Ефекат” полицијски службеници Полиције Брчко дистрикта ухапсили су посланика Скупштине Дистрикта Ћазима Дачаја (54), због постојања основа сумње да је починио кривично дјело “Злоупотреба положаја и овлаштења” из члана 377 став 3 Кривичног закона Брчко дистрикта БиХ и извршили су претрес на више локација, у циљу документовања наведеног кривичног дјела.
ПРВИ У НИЗУ ИЛИ ЖРТВЕНИ ЈАРАЦ?
У наставку је на потезу Тужилаштво, које ће, у законском року, одлучити о даљњим мјерама и радњама из своје надлежности.
Тужилаштво се, иначе, злоупотребама при додјели грантова непрофитним организацијама у Брчко дистрикту бави нешто више од пола године, практично од скандала који је, у вези с тим, разоткрио Центар за истраживачко новинарство (ЦИН).
Ухапшени Дачај је посланик у име националних мањина у три посљедња сазива брчанског парламента и увијек је био дио владајуће скупштинске већине. За надати се да је он тек први у низу, које стиже (пре)спора рука правде, а не идеални жртвени јарац.
Јер понашање због кога је Дачај на крају ухапшен било је прије правило него изузетак, у протеклим годинама, у Брчко Дистрикту.
И чак није ни резултат системске грешке, него намјерно инсталиран механизам.
Дачају и његовим скупштинским колегама дијељење новца по властитом нахођењу, без икаквих критерија и контроле, омогућио је Закон о буџету те Пословник о раду Скупштине Брчко Дистрикта. Сваке године (до актуелне) посланици су имали прилику да, кроз амандмане, креирају буџет тако да из њега издвоје око 11 милиона КМ “за своју душу”, односно дијелење према властитом осјећају, симпатијама, политичком или материјалном интересу.
У просјеку, сваки посланик Скупштине Брчко дистрикта који је дио владајуће већине могао је подијелити између 200 и 600 хиљада марака годишње.
МАКИЈАВЕЛИЗАМ НА ДЈЕЛУ (БУЏЕТ ОПРАВДАВА СРЕДСТВА)
Читава та неприхватљива ситуација, која је као логичан епилог имала корупцију и криминал у институцијама власти, је у самом старту осмишљена као коруптивна дјелатност. Односно, да будемо прецизни – као један од експлицитних облика политичке корупције.
Предсједник Комисије за буџет у Скупштини Халил Љуца је, наиме, у разговору са ЦИН-овим новинарима, објаснио да је ова пракса уведена одавно јер је било немогуће помирити велики број политичких субјеката који чине власт и усвојити буџет:
„То су политички уступци. Да бисмо добили буџет, а треба нам та рука, то се на тај начин ријеши и то је чиста прича“.
Е, па није. Све је само не чиста.
Још једном можемо да констатујемо да живимо у земљи чији политичари, из неког разлога, нешто што је у свакој уређеној демократској правној држави ненормално, неприхватљиво, па чак и противзаконито, доживљавају као нормално. Или бар имају изговор што је то тако. И што мора бити тако.
И “најважније је” да у свему, па и у пљачци буџета постоје договорене националне квоте.
“Овај новац се распоређује по формули “четири-четири-два”, односно по четири милиона припадају српским и бошњачким посланицима, а два милиона посланицима који заступају националне интересе Хрвата”, наводи Срна.
БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ ОПТИМИСТА? – ПИТАЊЕ ЈЕ САД
За надати се да је актуелно хапшење (и она која ће ваљда слиједити) плод сазријевања једне средине. Наиме, у задњих нешто више од пола године поклопило се неколико значајних ствари у Дистрикту.
С једне стране ту је, као што смо већ навели, критичко писање медија (у најбољем издању).
Ту је затим одлука унутар Тужилаштва да се почну бавити овим проблемом.
Ту је и окупљање невладиног сектора, у широки фронт борбе против нетранспарентог и неправедног финансирања. Који се појавио баш у право вријеме.
И на крају, дијелом захваљујући и пандемији (која им је пружила добар изговор да прекину досадашњу праксу, а ушуткала поборнике те праксе), постали су гласни и доминантни политичари који су се, изнутра, побунили против понашања својих колега, назвавши то правим именом.
Тако се, приликом предлагања и усвајања овогодишњег буџета, досадашњем начину расподјеле буџетског новца оштро успротивио градоначелник Брчко дистрикта, који је јасно дао до знања да ови грантови представљају очигледан израз политичке корупције.
Ускраћивање овог права посланицима, подржао је и предсједник Скупштине, па чак и неки посланици који су то право имали и конзумирали. Па је независни посланик Томислав Стјепановић изјавио: „Транспарентност је ту јако ниска − нема јавног позива, нема критерија, нема правила и оставља се преширока могућност сваком од нас заступника колико ће се он ту коректно поставити“.
Углавном, политичка корупција је резултирала класичним криминалом. А у отклањању почињење штете, која је резултат година лошег вршења власти, Тужилаштву се требају придружити и здрави дијелови политичких странака, који би сами требали да се одрекну својих корумпираних партијских колега, те, невладин сектор, који има добру прилику, потруди ли се, да помогне да се област финансирања непрофитних организација коначно уреди на задовољавајући начин. А и да се озбиљније укључи у борбу против корупције (чије је посљедице, у протеклим годинама, имао прилику осјетити на “властитој кожи”).
(antikorupcija.info)
