Свјетска здравствена организација прогласила је 10. октобар Свјетским даном менталног здравља с циљем подизања свијести о проблемима менталног здравља широм свијета и подстицања на улагање у систем подршке менталном здрављу. Свјетски дан менталног здравља ове године обиљежавају са темом „Учинимо ментално здравље и добробит за све глобалним приоритетом“.
“Број особа које долазе у Центар за ментално здравље у Брчком се повећава и то особа свих животних доби”, изјавила је данас поводом Свјетског дана менталног здравља докторица Злата Папрић, шеф Центра за ментално здравље у Брчком.
Према њеним ријечима у порасту је број поремећаја који се јављају код дјеце, затим број адолесцената који се јављају због различитих проблема од нервозе, нерасположења до суицидалних идеја. Поред тога у порасту је и број запослених који, да ли у приватном или јавном сектору, раде под стресом који проузрокује разне менталне поремећаје.
„Када је у питању средња и старија животна доб, наша запажања су да се благо повећава број особа са дементним синдромом за шта данас постоји донекле боља терапија него што је била ранијих година“, појаснила је докторица Папрић.
Докторица каже да свака особа има одређену границу до које може сама себи помоћи, тако што покушава пронаћи и примјенити рјешење за ситуацију за коју сматра да јој је стресна, али уколико то не дјелује онда су ту запослени у Центру за ментално здравље.
„Ми ћемо таквим особама помоћи нашим савјетима, а понекад додати и неки лијек, али ћемо радити углавном путем савјета и чешћих виђања“, истакла је докторица Злата Папрић.
Процјењује се да милијарду људи широм свијета, укључујући милионе дјеце и младих, имају одређене проблеме везане за ментално здравље. Нажалост, већина њих нема приступ лијечењу. Само депресија и анксиозност коштају глобалну економију процијењених један билион долара годишње.
Стигма и дискриминација када су у питању особе са проблемима менталног здравља и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватном лијечењу и њези, а подизање свијести о превентивним интервенцијама у заштити менталног здравља такође треба постати приоритетно питање.
Депресија је један од водећих узрока инвалидитета. Самоубиство је четврти водећи узрок смрти међу младима у добној скупини од 15 до 29 година. Људи са тешким менталним здравственим проблемима умиру прерано, чак двије деценије раније због физичких стања која се могу спријечити.
Упркос напретку у заштити људских права у неким земљама, људи са менталним здравственим проблемима често доживљавају тешка кршења људских права, дискриминацију и стигму.
Многа стања везана за поремећаје менталног здравља могу се ефикасно лијечити уз релативно ниске трошкове, али јаз између људи којима је потребно лијечење и оних који имају приступ лијечењу и њези и даље је значајан у цијелом свијету.
(radiobrcko.ba)
