Легендарни брчански професор математике, Кемал Халиловић, преминуо је данас у Брчком у 74. години живота.
Популарни професор Кемо био је омиљен бројним генерацијама брчанских гимназијалаца, иако је многима остао у сјећању као строг. Био је један од посљедњих представника “старе гарде” професора, оних који су у школу улазили као у храм образовања.
Ништа мање поштовања није захтијевао ни од својих ученика.
Био је један од пионира употребе модерних технологија у настави, својим ученицима омогућио је да бројним вјежбама и задацима приступе са својих рачунара још прије више од 15 година. Окушао се и као програмер, те многе генерације научио основама употребе технологија које су данас дио свакодневице.
Осим по свом знању и васпитним методама, остаће упамћен и по бројним узречицама.
Често је знао рећи: “Нисам ја измислио математику.” Ипак, уколико питате његове ученике, они неће бити баш сигурни у то.
Објашњења је почињао са “Ево о чему се ту радуцка”, а сви којима је предавао и данас знају да је “једначина само тренутак у животу једне функције, а неједначина епизода”.
Вољели су га чак и они ученици који су радили задатке “за помогача перача чаша”, а такве је знао утјешити констатацијом да су дијељење и одузимање људи измислили само да би мучили дјецу.
Нико није знао дочарати како је тешко вадити коријење као Кемо.
Подјсећање на “Јесам ја вама причао како… Нисам? Наслоните се!” и данас многим брчанским генерацијама измами осмијех.
Најважније, своје ученике је научио како се брише табла и да се и врућа пита може јести – само ако се ћопка.
