У протеклих неколико година Градска галерија у Брчком остварила је успјешну сарадњу са бројним институцијама културе у БиХ те понудила публици мноштво изложби различитог умјетничког сензибилитета – казала је у разговору за Фену академска сликарица и кустосица галерије Соња Ђуровић.
Ријеч је низу институција, попут Бошњачког института – Фондације Адил Зулфикарпашић, Међународне галерије портрета у Тузли, Удружења ликовних умјетника БиХ те Удружења ликовних умјетника Кантона Сарајево.
Када је 1975. основана Умјетничка галерија у Брчком, она је дјеловала у Градској вијећници, али од 2017. године, поред сале у Вијећници, Галерија дјелује и у новом изложбеном простору у центру града.
Ђуровић је истакнула да је та промјена позитивно утицала на публику и умјетнике који ту излажу, али и организацију и реализацију изложби те цјелокупан рад Галерије. Осврнула се и на двадесетогодишњи континуитет Међународне ликовне колоније “Сава” коју сваке године посјећују бројни умјетници из регије. Галерија у просјеку организира годишње 14 изложби радова умјетника, међу којима су и Ђуро Седер, Мевлудин Екмечић, Драган Бартула, али и бројни други који господаре том сценом.
Када је ријеч о плановима за наредни период, кустосица Ђуровић најављује велики пројект са радовима једног од великана умјетничке сцене Исмара Мујезиновића. Ријеч је мултимедијалном пројекту, симбиози документарног филма и сликарства који подразумијева ретроспективну изложбу радова Исмарових и слика његова оца Исмета. Такођер, за 2020. годину је планирана и изложба слика Игора Модрића из Загреба, добитника брчанске Златне плакете те више изложби скулптура и графика.
За улогу кустоса Ђуровић сматра да требају бити спона између умјетника и публике којој се жели приближити умјетнички изражај и партиципирање у његовом уживању.
– Брчко има своју сталну публику која истински ужива у умјетности, а ми увијек настојимо што више промовирати актуелности и дешавања у нашој Галерији, на мјесечном и шестомјесечном плану – устврдила је она.
Мишљења је да је инертност према схватању умјетности не само локални и регионални, већ и глобални проблем којим би се требала позабавити цјелокупна друштвена заједница у циљу развијања сензибилизираности за то подручје.
– Још из периода југословенског сликарства јављали су се ангажирани умјетници који су својим радом тематизирали друштвену, политичку и социјалну збиљу – оцијенила је Ђуровић, нагласивши да је на умјетнику и његовој посвећености да ли ће и у којој мјери успјети испровоцирати реакцију публике и њено промишљање о доживљеном и виђеном.
Коментирајући евентуалну могућност за враћање назива Галерије у њен пријератни назив Умјетничка галерија Ризах Штетић, кустосица Ђуровић сматра да званичне иницијативе, колико она зна, није било, али је мишљења да је враћање старог назива те институције морална обавеза града Брчко према првом академском сликару из Брчког.
(fena)
