Свима нам је дотужило. Била сам 18 година у Прутачама, прије четири мјесеца сам дошла овдје у Брку, а и овдје је никако, чини ми се горе него тамо.
Тако прича Мехида Истић која и данас, 23 године од завршетка рата, живи у колективном центру у Брчком са 22-годишњим сином инвалидом.
– Јако нам је хладно, не можемо да се угријемо. Немамо се коме ни обратити – каже Мехида.
И Митар Вељић, који је у колективни центар Брка дошао 1996. године из Сарајева, каже да су услови никакви, иако је ово насеље од града удаљено свега пет километара. Прилази су блатњави, куће хладне, а немају ни воду.
– Најгоре је што немамо воду и не вјерујемо да ћемо је икада добити. Овдје нас је 25 у пет зграда. Нико нам не долази никада и ништа се не рјешава. Жена ми је обољела од шећерне болести, прима туђу његу и помоћ, тамо нам је све остало, а овдје немамо готово ништа – каже Вељић.
Шеф надлежног пододјељења у Одјељењу за избјегла и расељена лица Брчко дистрикта Зијад Лугушић каже да у колективним центрима углавном живе људи који су у стању социјалне потребе.
– Намјера државе и Брчко дистрикта била је да се ти колективни центри затворе и да се реновирањем добију нове стамбене јединице у власништву Дистрикта, које би биле прилагођене систему социјалног становања, а које би користила лица у стању социјалне потребе – каже Лугушић.
За затварање колективних центара Развојна банка Савјета Европе одобрила је Босни и Херцеговини и кредит, а Брчко дистрикту припало је 1.407.000 КМ, али је рок за повлачење овог новца истекао још у септембру, што је људе који живе у колективним центрима још једном удаљило од рјешавања њихових проблема.
– Имамо разумијевање кредитора да се продужи аранжман и да се Дистрикту да додатно вријеме како би постигли сагласност о приоритетима – каже градоначелник Брчко дистрикта БиХ Синиша Милић.
Он каже да је ово још један од проблема који је без потребе доспио у фазу политичког одлучивања.
– У претходном мандату Владе имали смо утврђене приоритете и по њима је требало радити и кренути у реконструкцију оних колективних центара за које постоје услови извођења грађевинских радова. Са новом политиком и Владом су нам испостављени другачији захтјеви, да се приоритетно крене са рјешавањем проблема у насељу Прутаче, али немамо довољно новца за реализацију цјелокупног пројекта који би у овој фази укључивао и Прутаче – каже Милић.
Прутаче су колективни центар у коме је стање најлошије и за чије рјешавање, према неким процјенама, треба готово 2.000.000 КМ.
– Кад-тад ћемо се о томе морати договорити, јер ће у супротном новац бити преусмјерен ентитетима – закључује градоначелник Милић.
У шест центара живе 173 породице
– Они су брига државе и Дистрикта, а обезбијеђени су им минималани услови становања – каже Лугушић.
