Брчко први пут у својој историји добија Градску башту захваљујући иницијативи младих људи окупљених око Клуба љубитеља природе Брчко. Посјетили смо овај Клуб и сазнали шта њихова иницијатива подразумијева и какви су им планови за наредни период.
Каже отприлике један од статуса популарног Сабита Изтарчина: Отиш’о у кому и тамо потрошио двадесет марака, тобејараби. Сажето објашњава бх. интернет сензација колико је скуп живот постао у Босни, здрав живот, још скупљи. Ипак, економска рачуница само је један од разлога Клуба љубитеља природе да покрену иницијативу за Градску башту у Брчком. О башти смо разговарали с једном о њених иницијатора Дамјаном Дунџићем, предсједником Клуба љубитеља природе Брчко:
“Идеја за Градску башту је уствари потекла од самог оснивања Удружења кад смо спознали да је то неко урбано баштованство и урбано вртларење тренд и у свијету, а ето појавило се и код нас. Ово ће бити друга Градска башта у Босни и Херцеговини послије бањалучке Градске баште која је уствари озбиљна Градска башта, простире се на више од пет дунума”, каже Дунџић.
Градска башта је у правом смислу ријечи управо градска јер се налази у самом центру града на приватном посједу уз обалу ријеке Саве. Према Дамјановим ријечима, парцелу су пронашли чланови Клуба, с тим да нису имали велики избор јер је финанцијска подршка за тај дио пројекта Градске баште изостала. Напомињемо да је пројект финансиран средствима Владе Брчко дистрикта. За мјесто у градској башти већ има заинтересованих:
“Већином су млади људи. Старијег свијета нема. Тренутно има око петнаест заинтересованих. С тим да поред тих петнаест заинтересованих има и људи који су заинтересовани да се укључе у рад иако не могу на себе да преузму обавезу одржавања те неке парцеле, али мислим није битно. Битно је да људи долазе да се друже да некако освјежавају те неке вјештине које су њихови стари преци посједовали. На неки начим да виде да је уствари да производња хране може бити бесплатна само ако се бар мало потрудимо.”
Да би пројект био успјешан укључили су се и млади стручњаци из различитих области.
“Ми смо ту укључили пар биолога. Укључили смо сад, ових дана, једног инжењера шумарства. То су уствари људи који се полако спонтано укључују и који схватају уствари да, ако овако наставимо да живимо, у наредних двадесет-педесет година нећемо имати више ни шума нећемо имати ништа”, додаје Дамјан.
Он напомиње да ће се „у ходу“ одржавати и радионице како би људи усвојили пермакултурне принципе који су прије свега, њега и остале младе окупљене око пројекта, привукли урбаном баштованству и идеји самоодрживости. Управо самоодрживост за Дамјана је једини излаз из овог убрзаног живота и ове гунгуле која се у овом данашњем свијету уствари ствара.
“Мислим, када причамо о пермакултури, мислим ми, везани за градске баште, помињемо само тај аспекат везано за земљу, а у ствари пермакултура је начин живљења. То је тај покрет који се темељи на три основна принципа: брига за земљу, брига за људе и уствари праведна расподјела”, појашњава он.
Дамјан додаје још да пермакултура има за циљ живот који је најмање оптерећујући за планету Земљу, живот у складу с природом и у договору с нашом заједницом. Сматра да се у градским срединама десио преокрет у којем се становништво из руралних дијелова одриче ресурса за бављење пољопривредом због економских разлога док људи који немају никакве пољопривредне ресурсе управо жуде за могућношћу да сами произведу своју храну. Да би становништво научило вољети природу и цијенити њене дарове потребно је правилно одгојити најмлађе и младе генерације. И у ту сврху Клуб такође планира одређене активности.
“Упутићемо свакако дописе и Одјељењу за образовање. Највише мислим на Пољопривредну школу. Та башта ће бити отворена уствари и за све вртиће. Наравно да ћемо упутити позиве за све вртиће који буду хтјели, уствари изразили жељу да дјеца ту прошетају да науче како се сади и како се сије. Да уствари виде да прљање руку није ништа што је лоше”, појашњава Дунџић.
Свакако позивамо све младе Брчанке и Брчке да посјете Градску башту, да се придруже Клубу љубитеља природе Брчко како би запрљали руке, можда и шта корисно посадили, посијали и научили.
(bhrt.ba)
