spot_img
spot_img

Архијерејско намјесништво брчанско има 44 храма

spot_img
spot_img
spot_img

У оквиру Архијерејског намјесништва брчанског Епархије зворничко-тузланске, које се састоји од 24 парохије и црквене општине, постоје 44 храма, а најстарији је црква саграђена у другој половини 18. вијека у насељу Зовик посвећена Вазнесењу Христовом.

Архијерејски намјесник брчански Драган Ћирковић каже Срни да је храм првобитно имао унутрашњост украшену скупоцјеним иконама донесеним из Русије, али је запаљен 1941, док је нови подигнут 1973. године.

“Тај нови храм посвећен је Пресветој Тројици. Био је много оштећен у посљедњем рату, али је обновљен 2010. године”, наводи Ћирковић.

Међу најстаријим православним храмовима у Брчком, била је и црква брвнара посвећена Светом великомученику Георгију која је постојала од 1834. до 1874. године и била претеча данашњем Храму Успења Пресвете Богородице у градском насељу Српска варош.

Ћирковић истиче да је на мјесту гдје је била црква брвнара 1874. године изграђен нови храм од чврстог материјала који је био у функцији до 1941. године, када је запаљен.

“У прољеће 1942. године, по наредби Нијемца Либмана, храм је миниран и потпуно уништен. На мјесту тог храма данас постоји споменик који свједочи о његовом постојању”, говори Ћирковић.

Он наглашава да је 26 година касније, прекопута тог мјеста, почела градња данашњег Храма Успења Пресвете Богородице, који је завршен 1971. године.

“У овом посљедњем рату храм је, такође, био оштећен гранатирањем, али је обновљен и реновиран након рата”, каже Ћирковић.

Прва капела на православном гробљу – По узору на Храм Светог Саве у Београду

Он је додао да је Брчко 1999. године добило и прву капелу изграђену на православном гробљу у Српској вароши, као и да је то задужбина Србина из Америке Бранка Милиновића.

“Грађена је по узору на Храм Светог Саве на Врачару у Београду и пројектовао ју је исти архитекта Драган Пешић. Посвећена је Преносу моштију Светог Николаја Мирликијскога”, напомиње Ћирковић.

Храмови као прилози вјерника

Он додаје да су многи храмови у Брчком подигнути захваљујући прилозима вјерника, те да је то случај и са два у насељу Грчица.

“Један је посвећен Преподобној мајци Параскеви и његова градња трајала је од 1996. до 2004. године. Други је подигао Јово Хаџи Танацковић 1932. године за покој душа својих родитеља”, рекао је Ћирковић.

Ђирковић наводи да су тај храм 1941. запалили Нијемци и усташе, да би га одмах потом народ окупљен око тадашњег свештеника обновио, али су га Нијемци 1943. поново ставили ван функције.

“Након рата, када је, наводно, дошла слобода тај храм је претворен у магацин боја и лакова. Једино што га је сачувало од рушења јесте што је био топографски оријентир у војним картама и то је остао до данас. Ту је наша црква имала и земљу површине 12.000 метара квадратних која је одузета и дата држави”, појашњава Ћирковић.

Он истиче да је храм обновљен 2003. године и да се у њему сваког четвртка служи Акатист Пресветој Богородици, којој је и посвећен.

Највећи сеоски храм

Ћирковић напомиње да Архијерејском намјесништву брчанском припада и највећи сеоски храм на овим просторима посвећен Пресветој Богородици, који се налази у Обудовцу.

Брчко ће добити и први манастир који ће се налазити поред Храма Светог архангела Гаврила у насељу Попово Поље, а чија је градња почела 2015. године.

Ћирковић подсјећа да су новац за њихову градњу обезбиједили представници српског народа у извршној и законодавној власти дистрикта, као и грађани добровољним прилозима.

Он истиче да је неколико храмова у изградњи, али и да их још много треба обновити.

“Вјерници највише посјећују цркве за вријеме великих празника. Када би народ долазио чешће или бар недјељом, онда би било потребе за градњом већег броја храмова”, поручује архијерејски намјесник брчански Драган Ћирковић.

 

 

 

 

(srna)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img