Од прогласа до првог пијука
Дана 27. марта 1946. године Централно вијеће Народне омладине Југославије упутило је проглас којим је: „Изражавајући жељу целокупне омладине Југославије“, преузета историјска обавеза: да се добровољним омладинским радом, изгради пруга Брчко–Бановићи, дуга 92 километра, која ће повезати богате бановићке руднике мрког угља са главном саобраћајницом земље — правцем Београд–Загреб.
Тај проглас означио је почетак највећег подвига послијератне омладине — подвига који ће симболизовати снагу новог доба, вјеру у рад и солидарност народа ослобођене земље.
Свечани почетак радова обиљежен је у Брчком, на великом митингу, када је ударен први пијук у трасу будуће пруге и упућено писмо Маршалу Титу, у којем се омладина обавезала да ће пругу завршити до 29. новембра 1946. године — Дана Републике. Међутим, захваљујући неуморној енергији и полету, посао је завршен 29 дана прије рока, а пруга је свечано пуштена у саобраћај 7. новембра 1946. године, на дан обиљежавања Велике октобарске социјалистичке револуције.
На изградњи је учествовало 62.268 омладинаца из свих крајева Југославије, у три смјене.
Према социјалном саставу, било је:
· 19.445 радника,
· 26.229 сељака,
· 12.260 ђака и
· 4.334 интелектуалца.
Према националности:
· 28.050 Срба,
· 14.386 Хрвата,
· 6.100 Словенаца,
· 3.486 Македонаца,
· 1.476 Црногораца,
· 1.016 Албанаца (Шиптара),
· 4.831 Муслиман,
· и 2.566 припадника осталих народа.
Поред домаћих, на прузи је радило и осам страних бригада са укупно 1.764 омладинца из пријатељских земаља — Пољске, Чешке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, Француске и Грчке.
Обим радова био је грандиозан:
· Ископано је 1.361.000 кубних метара земље и 134.460 кубика камена,
· Насуто 1.110.000 кубика земље у 291 насип,
· Прокопан 161 усјек,
· Изграђено 99 мостова укупне дужине 445 метара и 200 пропуста различите величине.
Утрошено је 5.123.347 килограма цемента и направљено 27.507 кубика бетона. На прузи је постављено 88.500 метара отвореног колосјека и 11.500 метара станичних колосјека, затим 2.100 телефонских стубова и 14.344 килограма жице.
Изграђена су три тунела укупне дужине 667,74 метра, међу којима је најдужи — тунел Мајевица, дуг 394,74 метра, пробијен 40 дана прије рока, за свега 120 дана.
Дуж пруге подигнуто је 117 зграда за потребе станица и пратећих објеката. На њима је утрошено преко 1.062.625 кг креча, 870.172 комада цријепа, 2.959.554 кг цемента, 10.507 кубика шљунка, и направљено 10.840 кубика бетона.
Укупно је на изградњи остварено преко 2.235.000 радних дана омладинаца и 94.195 радних дана квалификованих радника.
Омладинска пруга није била само грађевински пројекат — била је школа живота. Ту су се стварали нови људи, нови стручњаци и нови идеали. На самој прузи је:
· за зидаре обучено 1.500 омладинаца,
· за минере 440,
· за геометре 275,
· за возаче и механичаре 131 омладинац.
Пруга је имала сопствену штампу, радио-станицу и културне центре:
· издато је 1.875 зидних новина,
· радило је 3.177 читалачких група са 60.365 учесника,
· одржано је 44.153 састанака,
· библиотеке су имале 80.694 књиге,
· организовано је 1.650 политичко-васпитних, 950 популарно-научних и 908 стручних предавања,
· организовано је 304 хора и 142 дилетантске групе,
· од 5.896 неписмених, описмењено је 5.163 омладинаца.
Од августа 1946. радила је радио-станица „Омладинска пруга“, а штампан је и лист „Омладинска пруга“ у тиражу од 20.000 примјерака.
Фискултурни и спортски живот био је подједнако жив: одржано је 74 масовна крос кантрија, 37 слетова, 5.828 фискултурних часова и одиграно 1.898 утакмица из различитих спортских грана. Укупно 25.000 омладинаца узело је учешће у спортским приредбама, утакмицама и слетовима.
Дан када је Брчко било центар Југославије – 7. новембра 1946. године
„Свечанијег дана Брчко до тада није видјело“ — писали су хроничари тог времена. Град на Сави је уочи прославе блистао у заставама, на улице су се сливале колоне народа, а на жељезничкој станици већ од зоре окупљале су се хиљаде људи. У 8:30 часова зачуо се дуг, продоран звиждук локомотиве. Први воз, окићен цвијећем и транспарентима, стигао је из правца Бановића. На његовом челу стајала су два омладинца и транспарент са натписом: „Двадесет два дана прије рока предајемо Домовини и Титу Омладинску пругу!“
На свечаној бини, подигнутој крај станице, окупили су се највиши државни и партијски представници: Моша Пијаде, Тодор Вујасиновић, Васа Чубриловић, Миле Перунчић, Сава Орловић, Јован Веселинов, Ђуро Пуцар, Пашага Манџић, Хасан Бркић, Авдо Хумо, Сретен Жујовић, као и бројни министри републичких влада. Поред њих су стајали представници свјетских омладинских организација, гости из Пољске, Чехословачке, Мађарске, Румуније, Албаније, Бугарске, Француске, Грчке, Индије, Мексика, те чланови страних омладинских бригада које су радиле раме уз раме са југословенским младићима и дјевојкама.
Док је воз, након предаје, кренуо ка Београду носећи писмо Титу, небо изнад Брчког било је испуњено звуцима оркестра, звиждуцима локомотива и аплаузом десетина хиљада људи.
Свечаност је настављена говорима који су славили нови дух времена. Моша Пијаде уручио је одликовања 323 омладинца, 29 ударних бригада и двије чете. Тодор Вујасиновић, министар саобраћаја, примио је пругу у име државе и прогласио је симболом новог Југословена – радника, борца и ствараоца.
Поподне је одржан велики дефиле омладинских бригада. На његовом челу ношене су заставе свих народа и земаља које су учествовале у изградњи. Иза застава су ступали
омладинци: Французи, Швајцарци, Лужички Срби, Аустријанци, Белгијанци, Индуси, Холанђани и Мексиканци. Омладинци су марширали у строју који је својим редовима исписивао ријеч „Тито“ и облик петокраке звијезде. Изнад њих су се дизале хиљаде ашова и пијука – симбола рада, борбе и братства.
На дефилеу су се могли видјети минери који су пробили тунеле, градитељи мостова, зидари и полагачи колосјека. Свака бригада носила је своје ознаке, транспаренте и ударничке заставице. По завршетку свечаности, град је наставио да слави – пјесмом, игром, дружeњем и невјероватним осјећањем колективног поноса.
Годинама касније, обиљежавања годишњица изградње пруге постала су традиција. Најсвечаније је било прослављено четрдесет година пруге — 1986. године. Тада су у Брчком и Бановићима организовани дефилеи, изложбе фотографија, филмске пројекције, академије и сусрети преживјелих градитеља. Учесници некадашње мађарске бригаде „Ђерђ Ђерђ“ дошли су као гости, носећи старе заставе и фотографије са градилишта. Бановићи су поново послали симболични воз угља за Београд, баш као 1946. године.
Те прославе нису биле само носталгија — оне су биле подсјећање да је омладинска пруга била више од пруге. Била је школа живота, вјере и љубави према земљи која се радом стварала из пепела.
Седамдесет и девет година касније, иако су се времена промијенила, порука омладинске пруге остаје жива: заједништво, рад и вјера у људску снагу. Брчко и Бановићи данас не славе само историјски догађај — већ дух који је из њега проистекао.
Пруга Брчко–Бановићи остаје споменик не само младости једне генерације, него и снази колектива који је знао да уједињен може све. Њене шине нису само трагови челика, већ трагови једног времена када су млади својим рукама и идеалима градили путеве будућности.
Припремио: Славиша Ћурић/nula49.com
