У јесен 1944. године, из Србије је на Сремски фронт упућено готово 300.000 бораца, рођених између 1912. и 1927. године.
Многи од њих, осим што су учествовали у борбама на Сремском фронту, нашли су се и на бојиштима у Босни, Хрватској и Словенији. Ови борци су дали пресудан допринос у операцијама које су се одвијале на територијама Југославије, а њихове жртве и напори често су се заборављали или минимизирали.
Без овог значајног броја мобилисаних Срба, ратне операције од Срема до Марибора вјероватно не би биле толико успјешне. Иако су се партизанске јединице суочавале с великим непријатељским снагама, међу којима су биле и јаке хрватско-муслиманске трупе, управо су борци из Србије често били ти који су одлучивали исход тих битака.
Ратне жртве на Сремском фронту биле су изузетно високе. Према неким процјенама, током свих непријатељских офанзива у Другом свјетском рату на територији Југославије, број погинулих на Сремском фронту био је већи него у било којој другој операцији. Ове борбе су биле међу најтежим и најкрвавијим у цјелокупном рату, и то не само због саме борбене жестине, већ и због стратешке важности овог фронта за даљи ток рата.
У Србији није било довољно платна да би се на свим кућама окачили црни барјаци у знак жалости, жртве које су поднијели борци из Србије остале су неизбрисиво записане у историји. Овај допринос Срба у борбама 1944. и 1945. године представља кључни моменат у ослобођању Југославије, али и свједочи о изузетној храбрости и одлучности народа који је дао највечу жртву у борби за слободу.
Брчко, 7. април 1945. године
Послије тродневних огорчених и жестоких борби, наше трупе су коначно заузеле и ослободиле град Брчко. Непријатељ је пружао жесток отпор, али снаге Народноослободилачке војске су, уз подршку авијације, пробиле јако утврђене непријатељске положаје и ослободиле град. У току ових борби, непријатељ је претрпио значајне губитке: 2.349 мртвих и 2.310 заробљених војника и официра, а заплењени су 3 топа, 2 бацача, 182 аутоматска оружја, 2.300 пушака, 14 моторних возила и 70 кола, што је значајно ослабило непријатељску борбену способност.
Не само да је ослобођено Брчко, већ су наше трупе наставиле са офанзивом и на ширем фронту. Напредовањем према ријеци Драви, Дунаву и Сави, наше снаге су заузеле и ослободиле стратешки важне градове као што су Винковци, Осијек, Вуковар, Валпово и Жупању, као и бројна насељена мјеста као што су Товарник, Даљ, Оток, Борово, Церна, Стари и Нови Микановци, Чепин и Кошка.
Овим нападима, наши борци су продрли на запад више од 50 километара и ослободили огромне територије. Разбијене су и потучене 41. и 11. њемачка дивизија, као и 3. и 12. Павелићева дивизија, а уништен је и већи број самосталних њемачко-усташких формација.
Наше трупе су заробиле велики број непријатељских војника и заплијениле огромне количине оружја и ратног материјала.
У овим изванредним побједама, нарочито су се истакле пјешадиске, артиљеријске, тенковске, инжењерске и коњичке јединице под командом генерал-лајтнанта Пека Дапчевића, генерал-лајтнанта Косте Нађа и генерал-мајора Милутина Мораче. Важно је напоменути и изванредну подршку наше авијације, која је пружала значајно садејство трупама на земљи током цијелог трајања операција.
Ослобађање Брчког и успјешна офанзива на Сремском фронту представљају велики корак у ослобођењу територија и слабљењу непријатељске одбране. Ове побједе су биле резултат храбрости, одлучности и савршене координације свих јединица које су учествовале у операцијама.
Слава палим јунацима који су дали животе за слободу,
као и онима који су се борили и извојевали ове изванредне побједе!
(С.Ћ./nula49.com)
