Сутра се навршава 107 година од ослобођења Брчког у Великом рату – дана када су припадници Петог пука Дринске дивизије Прве српске армије, под командом војводе Петра Бојовића, ушли у Брчко 13. новембра 1918. године око 16 часова.
Петим пуком је командовао потпуковник Божидар Загорчић, коме је дат задатак да са својим јединицама уђе у сјевероисточни дио Босне и помогне у успостављању новоформираних органа власти.
Народ у Брчком је овај догађај дочекао као највећу свечаност тог доба. Град је био искићен заставама, паролама и сликама краља Петра и регента Александра Карађорђевића. Војска је пролазила кроз шпалир народа и засипана је цвијећем, док је музика свирала и коло вођено на улицама. Брчко је посебно запамћено као град у којем је командиру српске јединице, капетану Душану Николићу, предат попис ратног плијена — чин који је лично пријављен регенту Александру, оставивши дубок утисак на будућег краља Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљ Александар је касније у више наврата исказивао наклоност према Брчком — помогао је надоградњу зграде Ниже трговачке школе и њено прерастање у Трговачку академију, а делегација из Брчког била је међу најбројнијима на његовој сахрани 1934. године. Он је такође подржао подизање споменика на овом мјесту — Добрином споменику, гдје су у два наврата, током аустроугарске окупације, постављана вјешала: први пут 1878. након отпора код Лончара, а други пут 1914., као опомена побуњеном српском становништву.
Доброслав „Добра“ Јовановић – Србин из Новог Сада, јунак Брчког
Међу онима који су најстрашније страдали под окупатором био је и Доброслав Добра Јовановић, правник из Новог Сада, син професора Милана Јовановића, директора Српске велике гимназије. Добра је као млад патриота осјећао неправду према свом народу и 1914. године пребјегао у Србију, гдје се прикључио чети војводе Воје Танкосића као добровољац. У бици код Крупња био је рањен, заробљен и доведен у Брчко, гдје је 27. августа 1914. године објешен пред католичком црквом, на самом улазу у Велики парк.
Његова погибија одјекнула је као мученичка жртва. Добра је при вођењу на вјешала ступао војнички и поносно, свјестан да умире за велику идеју. Његове кости су касније свечано пренесене и положене тамо и гдје је објешен, уз присуство десет свештеника и најугледнијих грађана. На мјесту мучеништва подигнут је и споменик – као трајна успомена и опомена будућим покољењима.
Подизање и откривање Добриног споменика
Среска организација ратних добровољаца у Брчком основала је 1931. године Одбор за подизање споменика Доброславу Јовановићу и свим добровољцима среза брчанског који су пали у рату 1914–1918. године. Упркос тешким приликама, прикупљено је преко 40.000 динара, а споменик је завршен и свечано откривен на Видовдан 28. јуна 1931. године. Свечаности су присуствовали представници државних органа, војске и добровољачких удружења. У име краља присуствовао је пуковник Младеновић из Тузле, а у име „Савеза Ратних Добровољаца Краљевине Југославије“ потпуковник Лујо Ловрић, који је и открио споменик, Министра Војске и Морнарице заступао је г. пуковник Стојковић из Брчког, а Бана Дринске Бановине заступао је г. Милош Павловић срески начелник из Брчког.
Посебно треба истаћи присуство „Месне организације ратних добровољаца из Новог Сада“, која је показала нарочиту пажњу и поштовање према пок. Доброславу и изгинулим друговима, па је са 16 другова добровољаца на челу са вриједним предсједником инж. г. Лазом Поповицким била затупана. Свечаности је присуствовало више хиљада људи, а по завршетку службе у православној цркви кренула је поворка кроз град. Прота Рајко Софреновић је освјештао споменик, а потом су говорили предсједник среског одбора добровољаца из Брчког г. Владимир Зечевић, старјешина Сокола др Милорад Костић, у име резервних официра говорио др Владимир Пандуровић, и инж. Лаза Поповицки из Новог Сада, који је у име новосадских добровољаца положио груду земље из Бачке „да се помијеша са земљом поносне Босне“.
Сарадња Брчког и Новог Сада у подизању споменика
Посебно је значајно истаћи да је подизање споменика Доброславу Јовановићу у Брчком представљало заједнички подухват два града – Брчког и Новог Сада. На иницијативу Савеза ратних добровољаца у Брчком, Месна организација Савеза у Новом Саду, на челу са инжењером Лазом Поповицким, обратила се Градском савету Новог Сада молбом за новчану подршку изградњи споменика. У марту 1931. године Савет је једногласно усвојио одлуку да се из градског буџета издвоји 10.000 динара као прилог за овај племенити подухват.
Тако је град рођења Доброслава Јовановића помогао да се на мјесту његове погибије у Брчком подигне достојан споменик, који ће заувијек свједочити о заједничком страдању и братској повезаности два града.
Од тренутка када је у Брчко ушла српска војска 1918. године, до дана када је на Видовдан 1931. подигнут споменик Доброславу Јовановићу, пролази непуних тринаест година — али у том периоду сабрано је све: страдање, отпор, национална свијест и љубав према отаџбини. На овом мјесту, гдје су некада стајала вјешала, стоји споменик слободе. На њему стоји име Добре Јовановића — симбол страдања, али и васкрснућа српског народа у Брчком.
Извори:
1. Фонд Ф.150 ГРАДСКО ПОГЛАВАРСТВО НОВОГ САДА (1919-1941) : 16133/1931 – Одлука Градског савета да се Месној организацији Савета ратних добровољаца у Новом Саду исплати прилог града за подизање споменика Доброславу Јовановићу, Историјски архив града Новог Сада, Нови Сад,
2. Фонд докумената Народне библиотеке Србије (Ф 2976 – Збирка Војислава Богићевића), Народна библиотека Србије, Београд,
3. „Добровољачки гласник“, бр. 3, март 1931., Београд,
4. „Добровољачки гласник , бр. 9, септембар 1931., Београд,
5. „Застава“, бр. 139, 23. јун 1920., Нови Сад,
6. „ Дан“, бр. 34, 6. јул 1935., Нови Сад.
(Припремио: Славиша Ћурић/nula49.com)
