Nakon što je turska produkcija 2018. godine predstavila seriju o Aliji Izetbegoviću, ovih dana stiže vest da je završeno snimanje nove serije o još jednom kontroverznom akteru bosanskog rata – Naseru Oriću. Nekadašnji muslimanski komandant, koji je u Srbiji i Republici Srpskoj sinonim za stradanje i nepravdu, u serijalu snimanom u Istanbulu biće predstavljen kao „heroj koji je promenio tok bosanskog rata”.
Već iz prvih najava u sarajevskim medijima i objavljenog trejlera serije, čiji datum premijere još nije poznat, jasno je da će materijal koji nosi radni naslov „Beli ljiljan”, izazvati burne reakcije, delimično i zbog toga što dolazi neposredno nakon famozne rezolucije o Srebrenici, kao i zbog toga što radnja prati ratna dešavanja baš u toj opštini.
Produkcija je ponovo poverena TRT-u, turskoj nacionalnoj kući koja je snimila i neuspešnu seriju o Aliji, no za sada nije poznato da li će scenaristi imati smelosti da se uhvate ukoštac s tamnim delovima Orićeve ratne prošlosti, što im nije pošlo za rukom u delu o Aliji. Hoće li u seriji biti prikazani masovni zločini nad Srbima, koji su pod njegovom komandom počinjeni već u prvim danima rata, a nastavili se i kasnije, posebno na verske praznike, ili će se, kao i mnogo puta do sada, ovi događaji izostaviti u narativu koji glorifikuje jednog od najkontroverznijih likova bosanskog rata, koga u seriji glumi turski glumac Ismail Ege Sasmaz?
Reditelj Boris Malagurski koji je minule godine preživeo linč i brojne pretnje bošnjačke dijaspore zbog filma o Srpskoj (dokumentarac o istorijskoj perspektivi Srba u BiH), kaže za „Politiku” kako Turci imaju pravo da od ratnih zločinaca prave heroje TV serije, jer je u domenu fikcije sve moguće.
„Ali to govori dosta o društvenoj svesti u toj zemlji, koju inače veoma cenim. Identifikovanje sa bošnjačkim narativom tokom devedesetih je zamaglilo istorijske činjenice, jer je Naser Orić neko ko se otvoreno hvalio ubijanjem Srba u zapadnim medijima. Mene su bošnjački i turski mediji osudili za slavljenje ratnih zločinaca u poslednjem filmu, iako sam u njemu najoštrije osudio zločine. Sada je isti medij koji me je napadao, TRT, snimio seriju upravo radeći ono za šta je mene, bez osnova, kritikovao. Moguće da će gledanost biti velika u Sarajevu, jer fikcija je oduvek dobro prolazila tamo”, kaže Malagurski.
Za sada se uz veliku dozu skepse može tek nagađati da li će autori verodostojno prikazati lik „heroja” koga su čak i njegovi sunarodnici, između ostalih i Ibran Mustafić, prozvali „Podrinjski Caco”, što je aluzija na sarajevskog zločinca i kriminalca koji je ratnu slavu stekao ubijajući Srbe. Iako je i serija o Aliji, kao i najnovija o Oriću, pažnju i simpatije stekla samo u jednom entitetu, a u drugom gnev, izvesno je da se meka moć Turske nije najbolje pokazala na delu ni u samoj Federaciji BiH. Tamo je ekranizacija lika prvog muslimanskog lidera opisana kao neverodostojna limunada začinjena verskom patetikom. Dodatna nevolja za filmsku produkciju nacionalne televizije Turske bili su retki novinski izveštaji sarajevskih portala da se loše urađenu seriju o Aliji niko iz struke u Sarajevu nije usudio čak ni kritikovati, pa ni uopšte tretirati. Da je površna propaganda najčešće u raskoraku sa prekopotrebnim pomirenjem govore iskustva srpskih žrtava iz Podrinja.
„Možda ćemo u toj seriji videti po kojoj ceni je muslimanima prodavan kilogram soli ili brašna za vreme rata, hoće li se prikazati atentati na neistomišljenike u sopstvenom narodu, da li će biti prostora za scenu u kojoj Orić plaća onima koji su mu donosili odsečene srpske glave kao trofeje. Kako će biti ekranizovani napadi na sva srpska sela u Podrinju koja su zbrisana sa lica zemlje. Da li će autorima serije biti vredno zabeleške da je Naser Orić sudiji Iliću lično iskopao oči… Donekle je i pravedno to što su Bošnjaci spali na to da za heroje uzdižu jednog ’kurban kriminalca’ koji je u vreme rata određivao čak i cene ovnova. Videćemo u kakvom kadru će biti helikopter kada je Orić bežao iz Srebrenice pre jula 1995. godine, kao i naknadni proboj muslimana u kom njega nema, a na čijem čelu se nosi zlato. Budu li scene protkane takvim herojstvom, prvi ćemo pozdraviti seriju”, rekao je za naš list Braninir Kojić, predsednik Skupštine republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca.
Ma kako na kraju ispala serija o Oriću, to jest osobi za koju bi se po biografiji pre reklo da umesto uzora vrednog slave više podseća na recimo ozloglašenog srpskog osuđenika iz Foče, to jest na „bošnjačkog Milana Lukića” ili „Batka” sa Grbavice, izesno je da će i ova serija, kao i ona o Aliji, glorifikovati osobe koje su sinonimi za patnju i stradanje, čime će kulturni delatnici sejati nove animozitete i etničke nesporazume.
U celoj priči je posebno neobičan fenomen to što bošnjačka publika ipak radije bira novije serije i filmove snimane u Beogradu, koji se emituju na federalnim televizijama, i o kojima se dominantno priča na filmskom festivalu i koji, poput, na primer, „Tome” pa i „Južnog vetra”, obaraju rekorde gledanosti u bioskopskim dvoranama u Federaciji BiH.
(politika.rs)
