Иако је од доношења пресуде за ратни злочин над српским цивилима у логорима “Силос” у Тарчину, Основној школи “9. мај” у Пазарићу и магацинима касарне “Крупа” у Зовику прошло готово шест мјесеци, сви осуђени још нису иза решетака, већ слободно шетају, тако забијајући нови нож у леђа породицама жртава.
Тврди то за “Глас Српске” предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Бранимир Којић који наглашава да је логор “Силос” код Тарчина био један у низу казамата у којима су злостављани Срби све до 1996. године. Подсјећајући да су посљедњи затвореници тај логор напустили за Савиндан те године, истиче да ни до дан-данас нису дочекали правду.
– Шесторица Бошњака су добила укупно 42 године затвора у јуну ове године, али је и данас, по нашим сазнањима, већина њих на слободи. То показује каква је БиХ као држава, какав је Суд БиХ. Према нашим изворима, наводним вјештачењем је утврђено да су болесни. Такође, дошли смо до сазнања да љекари издају увјерења како су ови људи болесни те да не могу да иду у затвор па се питамо да ли ће они икад отићи на одслужење казне и да ли ће правда икад бити бар дјелимично задовољена, мада и сама пресуда је неправда јер су, слободно можемо рећи, награђени за све злочине које су чинили – наглашава Којић.
Пита се да ли тај суд има разумијевања према болу жртава које су обољеле због звјерског понашања дотичних или се и овај пут “ставља на страну Бошњака”.
– Не знамо нити један случај гдје је неки од оптужених, а да не кажемо осуђених Срба био поштеђен јер је болестан. Срби су и болесни ишли и на суђења, али и на издржавање казне. Ми знамо за случај професора Милана Богдановића који је ухапшен у Сребреници недуго након операције кука, али за њега нико није имао разумијевања, да би првостепеном пресудом био ослобођен, док другостепену пресуду није дочекао јер је оболио од стреса који је доживио одлазећи на суђење за лажне оптужбе – казао је Којић.
Говорећи о предмету “Силос”, подсјетио је да је Мустафа Ђелиловић, који је био првооптужени, преминуо прије коначне пресуде јер је, сумња, Суд Бих највјероватније намјерно одуговлачио са пресудом како био он избјегао евентуалну казну.
– Позивамо надлежне да реагују и да осуђени буду приведени на одслужење казне, јер се и даље ругају породицама жртава и слободно се шетају Сарајевом – закључио је Којић.
Његове наводе дјелимично су “Гласу Српске” потврдили у Суду БиХ.
– Суд БиХ је у судским кривичним предметима који носе називе “Фадил Човић и други” те “Шериф Мешановић” издао упутна акта за упућивање на издржавање изречених казни затвора за сва осуђена лица. Осуђени Халид Човић и Нермин Калембер су ступили на издржавање казни у Завод за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ, док је у односу на Фадила Човића, Незира Казића, Бећира Хујића, Мирсада Шабића и Шерифа Мешановића након извршених вјештачења, а због акутне болести осуђених, одгођено извршење казни затвора на краћи период – пише у одговору из Суда БиХ на питање да ли је тачно да нису сви осуђени у затвору те који су разлози за то. О паклу “Силоса”, тортурама и данима када су живи завидјели мртвима логораши свједоче више од четврт вијека.
Логори
Независна комисија за утврђивање истине о догађајима током рата у Сарајеву, која је формирана на захтјев Владе, констатовала је да је у самом граду било 211 логора и мјеста заточења за Србе. Убијено је око 3.000 српских цивила, готово 1.700 тешко рањено, а већина мртвих и рањених Срба није имала везе са ратним дејствима.
(glassrpske.com)
