Босна и Херцеговина, односно Република Српска и Федерација БиХ једине су у окружењу, а међу ријеткима и у Европи које практично још увијек нису реаговале на драстичан раст цијена основних животних намирница, пад животног стандарда становништва и инфлацију која биљежи деценијске рекорде.
Црна Гора од 1. јануара ове године повећала је минималну плату с 250 евра на 450 евра, с тим да је укинула доприносе за здравство и увела неопорезиви дио зараде до 700 евра, истовремено повећала порез за плате више од 1.000 евра с девет на 15 одсто. Такође, усвојене су и измјене и допуне Закона о дјечјој и социјалној заштити којима се предвиђају дјечји додаци за сву дјецу до 18 година, а све ове мјере усмјерене су искључиво на заштиту најсиромашнијих слојева становништва.
Као и Црна Гора, али у много већој мјери реаговала је и Србија, која је до сада грађанима, посебно младима и пензионерима, подијелила милијарде евра. Недавно је завршена исплата по 100 евра за више од милион младих у Србији, а најављено је да ће до јула млади од 16 до 30 година добити по још 100 евра. У овој седмици почеће и исплата по мало више од 160 евра за све пензионере у Србији који су прошле године у два наврата добили новац. Осим њима, Србија је дијелила новац и осталим грађанима у неколико наврата, за шта је до сада потрошено више од милијарду евра.
“За три дана креће исплата по 20.000 динара за пензионере, то је око 34 милијарде динара, чиме показујемо да у време кризе за коју нисмо криви, и енергетске и инфлаторне, желимо да помогнемо људима и да подстакнемо додатну потрошњу, да бисмо наш економски раст могли да подигнемо на још виши ниво, јер је то суштина свега”, рекао је недавно Александар Вучић, предсједник Србије, чије власти су у циљу заштите стандарда становништва још раније ограничиле цијену хљеба.
Мјере за заштиту најсиромашнијих слојева становништва због инфлације и чињенице да цијене основних животних намирница, горива и кућних потрепштина расту практично на дневном нивоу, предузела је и Хрватска. Влада Хрватске у понедјељак је на телефонској сједници донијела уредбу и одредила највише цијене нафтних деривата, а разматра се и приједлог да држава пензионерима с примањима мањим од 4.000 куна помогне са износом од 400 до 1.200 куна.
Осим земаља региона, и европске земље углавном су реаговале како би заштитиле стандард становништва, који је угрожен посебно због раста цијена енергената. Занимљиво је да је у Европи, рецимо, раст цијена основних животних намирница далеко мањи него у БиХ, међутим раст цијена енергената је драстичан, што није случај у БиХ.
Аустрија је најавила пакет помоћи од 1,7 милијарди евра, а између осталог сва домаћинства добиће по 150 евра због повећања цијена енергије. Белгија је смањила ПДВ на електричну енергију с 21 на шест одсто, а свако домаћинство добиће по 100 евра. Као и Белгија и Кипар је смањио ПДВ на рачуне за струју с 19 на пет одсто, док је Грчка помогла директним субвенцијама грађанима итд. Француска је за субвенције за електричну енергију грађанима и привреди до сада дозначила неколико милијарди евра, док је
Пољска, рецимо, отишла и корак даље и од 1. фебруара укинула ПДВ на хљеб, млијечне производе, месо и месне прерађевине, а смањила ПДВ на гориво с 23 на осам одсто. Укидање или смањење ПДВ-а драстично је снизило цијене хране па тако, рецимо, медији преносе да килограм наранџи у Пољској кошта 0,64 евра, а само неколико километара даље у Чешкој килограм кошта чак 2,06 евра.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, каже да држава мора тражити мјере које ће зауставити поскупљења јер све је поскупјело – енергија, роба широке потрошње, материјали итд.
“Сада се већ морамо озбиљно замислити зато што је то постало убрзано и проценти су далеко већи. Напори привредника да повећају плате и задрже раднике су обезвријеђени кроз ову инфлацију и сада је питање да ли су плате оволике колике јесу и да ли су реално мање него што су биле”, рекао је Ћорић, додајући да треба озбиљно и врло брзо реаговати јер ће бити касно ако се изгуби контрола. Он каже да су повећањем цијена и приливи у буџету далеко већи и један од начина је да се од тих више средстава формирају фондови који би интервенисали у случајевима гдје је неопходно. “Држава се мора одрећи својих прихода”, рекао је Ћорић за “Независне новине”.
И Саша Стевановић, економиста, слаже се да држава мора реаговати, истовремено наглашавајући да је пракса многих земаља таква да се против кризе бори очувањем приватне потрошње.
“Ако нам је инфлација увозна, дјеловање мјерама којима ће се новац подијелити угроженим категоријама становништва, лицима старијим од 65 година и младима од 15 до 24 године у виду неких стипендија за рад дјеловаће позитивно на приватну потрошњу и култ рада, а старији људи препознаће републику да им помаже када је тешко”, рекао је Стевановић за “Независне новине”, истовремено истичући да је Србија интересантан примјер.
Милорад Додик, предсједник СНСД-а, рекао је да ће предложити смањење стопе ПДВ-а на брашно, уље, шећер и остале основне животне намирнице на 10 одсто те да је то једна од мјера која би сигурно зауздала повећање цијена и ублажила удар инфлације на продичне буџете у цијелој БиХ.
“Диференцирана стопа ПДВ-а, уз ограничење маржи у малопродаји, у овом тренутку би био сасвим адекватан одговор на инфлаторни удар. С обзиром на то да БиХ има најнижу стопу ПДВ-а у Европи, сматрамо да је вријеме да се повећа ПДВ на луксуз, а да порези на основне животне намирнице буду смањени”, рекао је Додик.
(nezavisne.com)
