Скоро милион људи у БиХ живи испод апсолутне линије сиромаштва, годишње из земље исели око 30.000 младих, а они који остају дижу руке од себе и свог живота.
Тако стање у БиХ, 22 године након рата, описују стручњаци, а те ставове потврђују и статистике и резултати истраживања. Истраживање Иницијативе за бољу и хуманију инклузију ИБХИ показује да је 28 одсто одраслог становништва у БиХ преживљава са 271 КМ месечно.
Директор ове иницијативе Жарко Папић оцењује да је данашња БиХ “социјално буре барута”.
– Надам да ће то буре барута експлодирати на идућим изборима и да ће грађани коначно схватити да свађе између Додика и Изетбеговића служе само за замајавање народа. Последњи је час да се бирачи заинтересују за оне партије и људе који имају конкретне програме за напредак економије и смањење незапослености и сиромаштва – каже Папић.
Подаци из више извора показују да је сиромаштво, или бар субјективни осећај сиромаштва и безнађа, данас јачи него пре 10 или 20 година.
Званични подаци, засновани на Анкети о потрошњи домаћинстава, показују да је апсолутно сиромаштво порасло са 18,6 на 23,4 одсто. Процењује се да сваке године између 30.000 и 40.000 људи напусти БиХ, на шта је недавно упозорио и представник ММФ у БиХ Франциско Пароди.
Анализа Светске банке показује да стопа емиграције високообразованих у БиХ иноси око 24 одсто, па је по одласку стручњака БиХ једна од водећих у Европи. Још су алармантнија упозорења демографа, који наглашавају да из БиХ одлазе углавном људи од 20 до 40 година па ускоро “више неће имати ко да рађа децу”.
Да није увек било тако показују ранија истраживања јавног мњења, али и статистике Министарства цивилних послова БиХ о броју људи који се одричу држављанства БиХ, како би постали грађани Аустрије, Немачке, Чешке, Словеније или скандинавских земаља.
Од завршетка рата до 2.000. године само 22 грађана одрекло се држављанства БиХ, након чега почиње тренд раста. Од 2002. до краја 2005. држављаства се одрекло скоро 30.000 грађана, а само прошле године 4.720 грађана БиХ.
Социјални психолог Срђан Пухало каже да су одмах после рата људи веровали да ће се остварити оно за шта су се борили и гинули, “али се испоставило да није баш тако”. О оптимизму, каже, сведочи и чињеница да је на првим послератним изборима излазност била и до 90 одсто.
– Из године у годину грађани су све више веровали да је мир добар само за тајкуне и политичаре, а све је дефинитивно кренуло низбордо 2010. године, када је понестало новаца из и од донација и од приватизације. Уследила је летаргија: људи су дигли руке сами од себе и од својих живота и препустили се животарењу, што је, катастрофално – оцењује Пухало.
Економиста Дамир Миљевић додаје да се никаквом добру не може надати земља која има 150.000 сиромашне деце, а нема никакав смислен план за излазак из таквог стања. Тврди да је данас живот у БиХ реално тежи него пре 10 или 20 година, мада бројке показују известан наредак.
Одмах након рата владао је оптимизам и полет, па су људи чешће размишљали о покретању бизниса него о бекству из БиХ. Данас ми “напредујемо” мишјим корацима, док сви око нас напредују брже, па су далеко одмакли – каже Миљевић.
Од рата побегло 1,2 милиона, а од мира 150.000 људи
БиХ је у протеклом рату напустило 1,2 милиона људи, док их је интерно расељено око милион, потврдила је министарка за људска права и избеглице БиХ Семиха Боровац. Према њеним речима, од 1,2 милиона избеглица у БиХ се вратило њих око 450.000, а у земљама које су прихватиле избеглице остало је да живи око 750.000 људи из БиХ.
Како показују статистике, био је то тек први талас бекства из БиХ. Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, само у последње четири године БиХ је напустило више од 150.000 становника, а одлазе углавном комплетне породице. Није редак случај да људи који су се после рата вратили у БиХ, верујући да је најгоре прошло, сада поново пакују кофере.
(blic.rs)
