То што Босна и Херцеговина неће спровести попис становништва идуће године, кад ће то учинити Европа и земље нашег региона, задаће главобоље демографима, пошто неће моћи радити компарације с остатком Старог континента, али ће се негативно одразити и на нашу привреду, сматрају стручњаци.
Рецимо, у пракси, када ми одрадимо попис, подаци о броју бх. грађана неће се моћи упоредити са земљама које ово статистичко истраживање обаве 2021. године. Из Агенције за статистику БиХ сазнајемо да нема шансе да тај посао и ми урадимо идуће године.
Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ из РС, рекао је да нема разлога да 2021. године не буде попис становништва, јер БиХ треба реалан и поштен попис имајући у виду да се из националне структуре извлачи систем одлучивања у БиХ и да у том погледу треба елиминисати сваку врсту спекулације.
“Нисам за одгађање, али очигледно да неки у БиХ мисле да само треба да се врши попис по елементима који они мисле да је једино исправан”, рекао је Додик и подсјетио на низ неправилности током протеклог пописа становништва.
Он је подвукао да се сви проблеми могу превазићи, али ако их буде да ће Срби урадити поштен попис ради својих статистичких подлога потребних за економију и друге области, колико год га “Евростат” не би прихватао.
Да је попис становништва потребан и за привреду, сматра и Раде Шегрт, уредник портала Удружења економиста Републике Српске Swot.ba.
“Нажалост, код нас све техничке ствари, као што је и попис становништва, постају политички проблем, што свакако проузрокује одређену штету и у економском смислу, поготово у сегментима планирања”, рекао је Шегрт за “Независне новине”.
Он истиче да је јако битно да се уради попис становништва у БиХ због чињенице да смо свједоци одлива становништва, а миграције су тренутно само предмет процјена.
“У економском смислу, кад говоримо о планирању, поготово велике компаније, које би можда и дошле у БиХ, не би знале каквим тржиштем располажемо, каква је куповна моћ становништва и слично”, навео је Шегрт.
И Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, истиче да је веома битно да попис код нас буде обављен кад и у осталим земљама, с циљем да наше податке можемо поредити с подацима других држава.
“Дефинитивно нам требају што ажурнији подаци, укључујући и податак о броју становника, како би се на адекватан начин могли креирати сви стратешки документи, те како би реализација тих докумената могла да да пун ефекат. Уколико будемо радили на процјенама, као што то сада радимо, не моћемо очекивати да документи које доносимо, а који се односе на привреду, дају пун ефекат”, појаснио је Благојевић.
Демограф Стево Пашалић истиче да је евидентно да се улази у нову пописну декаду, те да је 2021. година – година када већина земаља врши попис.
“Апсолутно је штета то што ми не радимо попис становништва, јер он представља најобухватније мјерење на једном простору и даје податке које не можете добити ни на један други начин, без обзира на то што имате одређене процјене”, рекао је Пашалић за “Независне”.
Попис се, како напомиње, врши управо због тога да би подаци били упоредиви у међународним оквирима. Истакао је да подаци пописа, а који је у БиХ посљедњи пут спроведен 2013, након пет година више нису релевантни.
“Старосна структура становништва, затим подаци о активној радној снази, као и школској спреми становништва и слично јако су битне карактеристике које се добијају пописом становништва”, појаснио је Пашалић.
Из Агенције за статистику БиХ рекли су да су тек у другој половини прошле године добили задатак од Савјета министара БиХ да почну активности у вези с припремом закона о статистици БиХ, о попису становништва и попису пољопривреде. Агенција је, у складу с тим, формирала радне групе за израду потребних закона.
За припрему пописа становништва потребно је од три до пет година, с тим што, како незванично сазнајемо, статистичке институције већ имају одређену инфраструктуру тако да би код нас, у најбољем случају, попис могао бити 2023. године.
(nezavisne.com)
