На адресе институција на нивоу БиХ годинама одлазе бројне критике због уговора о дјелу и њиховом трајању, а својеврсни рекордер могла би бити особа из Министарства за људска права и избјеглице, која је у таквом радном односу била пуних 18 година у прихватном центру у Салаковцу.
Иако закон прописује да послови које обавља лице ангажовано по основу уговора о дјелу не могу бити послови који имају континуитет нити послови радног мјеста те тако ангажовани не заснивају радни однос и немају право на регрес, топли оброк и слично, примјери из праксе показују да закон многи веома често остављају по страни.
На то, у готово свим својим извјештајима, указују ревизори, а у посљедњем су издвојили случај особе која је чак 18 година била ангажована по уговору о дјелу, да би, након његовог прекида тужила ресорно министарство. Та особа је, наиме, како је написано и у ревизорском извјештају министарства за 2021. годину, радила по уговору о дјелу 18 година као управник у Избјегличко-прихватном центру Салаковац и Реадмисионом центру у Салаковцу.
Суд БиХ је у пресудама из октобра 2020. и фебруара 2021. године утврдио да је тај службеник био у фактичком радном односу са туженим од јануара 2001. до јануара 2019. године, односно да уговори о дјелу који су закључени представљају уговоре о раду, тако да му је незаконито престао радни однос.
– Суд БиХ је и након друге ревизије другостепене пресуде, пресудом од 10. фебруара 2022. године потврдио раније наводе. Наложено је да тој особи буде успостављен радноправни статус на првобитном радном мјесту или неком другом у складу са стручном спремом и способношћу – наведено је у најновијем извјештају Канцеларије за ревизију институција БиХ о извршењу буџета у 2021. години на том нивоу власти.
Са случајем је упознат и актуелни министар за људска права и избјеглице Милош Лучић. За “Глас” каже да су уговори о дјелу специфични када је ријеч о том министарству, а разлог су пројекти на којима раде особе чији послови нису обухваћени систематизацијом.
– Приједлог измјена систематизације радних мјеста није усвојен годинама, а у овом ресору тако су ангажоване особе које, на примјер, раде на пословима реадмисије. Та радна мјеста немамо међу систематизованим. УНХЦР је био у том пројекту, али је изашао ове године. Ми, по закону, морамо да имамо тај реадмисиони центар. Смањили смо број ангажованих по уговору о дјелу, а они су сад пали на терет министарства – рекао је Лучић.
Не крије и да у министарству имају лица која су ангажована на такав начин, јер им, појашњава, ти кадрови требају, а још немају сагласност за занављање радних мјеста.
– Да бисмо обезбиједили процес рада морали смо то урадити, а ове године смо добили сагласност Агенције за државну службу БиХ да можемо ангажовати лица на одређено радно вријеме и сада смо све који су били ангажовани по уговору о дјелу ангажовали на тај начин – казао је Лучић.
За конкретан случај особе која је 18 година радила по уговору о раду истиче да то није свакидашње, али и да се не може борити с вјетрењачама.
– Ми смо испоштовали одлуку суда, понуђено му је радно мјесто, али не знам коначну одлуку – закључио је Лучић.
Ревизори, с друге стране, годинама упиру прстом у надлежне због уговора о дјелу. Само у прошлој години за уговоре о дјелу те о привременим и повременим пословима искеширана су готово 7,3 милиона марака, од чега се 5,5 односи на уговоре о дјелу. Институције потребу ангажмана особа на тај начин углавном образлажу неусвајањем правилника о систематизацији, као и појавом одређених послова који нису препознати правилницима, сталним одливом запослених због пензионисања или одлазака из институција по другим основама.
“Шихт-листе”
Ревизори су, како су образложили у посљедњем извјештају, анализирајући конкретне случајеве у институцијама БиХ утврдили и да се уговори о дјелу и даље закључују за обављање послова који према опису одговарају радним мјестима по систематизацији те да се за неке води чак и “шихт-листа”, односно евиденција о присуству на послу.
– Поједине институције су путем уговора о дјелу на дуже вријеме поновно ангажовале особе које су претходно отишле у пензију. То је неприхватљива пракса – категорични су ревизори.
(glassrpske.com)
