У Уставу Посавског кантона из 1996. године, који никада није усаглашен с државним и ентитетским уставом, налази се низ нелогичности које не одговарају правом стању ствари, па уз остало и територија тог кантона и службени језик којим се његови житељи служе.
Посавски кантон, стијешњен на територији између државне границе с Хрватском те невидљивих граница с Дистриктом Брчко и Републиком Српском биљежи сваке године најмање прикупљених јавних прихода по пореској основи.
Један је то од низа разлога зашто је политичарима с виших нивоа власти тај дио Босне и Херцеговине небитан.
Према попису становништва из 2013. године, Посавски кантон има тек нешто више од 43 хиљаде становника, мада мјештани сматрају да је тај број пуно мањи будући да велики број људи с тог подручја живи и ради у иностранству.
Териториј и језик
У Уставу Посавског кантона наведено је да “териториј Жупаније Посавске обухвата подручја опћина Оџак, Орашје, Брчко, Босански Брод и Босански Шамац”.
Енес Ђуловић, вијећник у Опћинском вијећу Орашја, упозорава како је проблематично да се Брчко и Босански Брод наводе као дијелови територије “Жупаније Посавске”.
“Сви ми добро знамо да територија општине Брчко не чини ‘Жупанију Посавску’ и да општина Босански Брод територијално припада Републици Српској. Исто тако је познато да је један дио бивше пријератне општине Босански Шамац припао новоформираној општини Домаљевац-Шамац која територијално чини Кантон 2, док је други дио остао у саставу Републике Српске”, казао је Ђуловић.
Према Уставу, Срби нису конститутиван народ у Посавском кантону и српски језик није службени језик, а да наведено је и да су службени језици бошњачки и хрватски, иако се у Уставу Федерације БиХ и Уставу Босне и Херцеговине децидно наводи да су службени језици босански, хрватски и српски.
“Очито је да српски и босански језик нису службени у ‘Жупанији Посавској’ иако је ријеч о кантону Федерације БиХ, а самим тим дијела Босне и Херцеговине”, рекао је Ђуловић.
Чланом 19. се прописује да се Скупштина “Жупаније Посавске” састоји од 30 заступника, а чланом 20. да мандат заступника траје двије године. Чланком 30. се прописује да “Жупанија Посавска” има жупана те да он има овласти прописане уставом па између осталог и предлаже суце Жупанијског суда. Чланком 67. је прописано да општинског начелника бира општинско вијеће.
Ђуловић напомиње како је на терену другачија ситуација и да Скупштина Посавског кантона има 21 заступника чији мандат траје четири године, што је прописано Изборним законом БиХ.
“Иако Устав ‘Жупаније Посавске’ прописује да жупанија има жупана, она га нема и поготово жупан не предлаже судије Кантоналног суда. И на самом крају начелнике Домаљевца-Шамца, Оџака и Орашја бирају грађани на непосредним изборима”, истакао је Ђуловић.
Надлежни незаинтересовани
Делегације Странке демократске акције и Хрватске демократске заједнице, предвођене предсједницима Бакиром Изетбеговићем и Драганом Човићем, одржале су састанак у згради Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине 15. јануара 2020. године.
Ђуловић је изразио разочарење усаглашеним закључцима с тог састанка, наводећи да су по ко зна који пут доказали да питање Устава у Посавини није питање којим се желе бавити.
“Одговор због чега у нашем Уставу не пише оно што је потребно очито знају само Бакир Изетбеговић и Драган Човић, односно политичке странке које коалирају, сарађују посљедњих 25 година у Кантону 2, федералној јединици Федерације БиХ”, навео је Ђуловић.
Од СДА је затражио да омогући да политички представници једног конститутивног народа назову Кантон 2 именом којим они желе, а да то очито није Жупанија Посавска.
Од ХДЗ-а је затражио да пристане да се у Уставу наведе да је Жупанија Посавска име за Кантон 2, као дијела Федерације БиХ.
“Једноставно да не може бити једноставније. Због чега ХДЗ и СДА у Кантону 2 ово не ураде? То је питање за Ђуру Топића (ХДЗ) и Анеса Османовића (СДА). О каквом односу говоримо ако Бакиру Изетбеговићу не смета да у нашем кантону ХДЗ његов језик назива ‘бошњачким’ док у истом тренутку Драгану Човићу не смета да његов ХДЗ у нашем кантону не признаје босански језик, док он потенцира питање ‘угрожености’. Срамотно и дволично”, закључио је Ђуловић за Klix.ba.
(klix.ba)
