Савјет министара је одлучио да додатно гурне прст у око обичним грађанима одлуком да се запосленима у јавним институцијама повећа новчана накнада на име исхране.
Према одлуци Савјета министара БиХ, запослени у заједничким институцијама од сада ће за топли оброк, умјесто шест марака, добијати осам КМ за сваки дан проведен на послу.
Ова одлука је разбјеснила запослене који раде у производњи и који су плаћени два, три, па чак и четири пута мање у односу на запослене у јавном сектору, а топли оброк, регрес и друге привилегије, одавно су им мисаона именица.
Негодују и представници невладиних организација и синдиката, који кажу да је ријеч о још једној бахатости јавних институција.
Подсјећају да се политичари и запослени на нивоу БиХ, осим што имају највећа примања у држави, госте у најјефтинијем ресторанима у држави.
Тако се у ресторанима у јавним институцијама БиХ супа може поручити за само једну марку, уштипци са кајмаком за три КМ, херцеговачки јапрак за 3,5 КМ, а јунећи одрезак за четири КМ.
Ово су само неке од цијена из ресторана државних институција по чему се може видјети да запослени могу да једу по јако ниским цијенама, те да није било потребе за додатним повећањем износа за топли оброк.
И ту није крај њиховим привилегијма, ако се узме у обзир да службеници у државним институцијама имају слободне викенде, те право на регрес за годишњи одмор у висини од 300 КМ.
За разлику од јавних институција, топли оброци и регреси се у реалном сектору исплаћују врло ријетко, а нека ранија истраживања су показала да више од 100.000 радника, који примају најниже плате, никако није ни имало топли оброк.
Осим тога, радници у реалном сектору често не могу да остваре право на здравствену заштиту, док годишњи одмор имају, али не и број дана прописан законом, а накнаде уз плату су им само пусти сан. Управо ови подаци најбољи су показатељ економског јаза између запослених у јавним и приватним институцијама.
Потпредсједник Савеза синдиката РС за привреду Тане Пеулић истиче да најновија одлука Савјета министара дјелује негативно на запослене у реалном сектору, који су ионако дискриминисани у односу на јавни сектор. Он истиче да у појединим предузећима у реалном сектору, уколико се и спрема топли оброк, он не прелази 1,50 КМ по особи.
– То довољно говори како се штеди на тај дио. С друге стране, у оним предузећима која исплаћују топли оброк, тај износ не прелази 130 КМ. Говоримо о радницима чије су плате два, три или пак четири пута мање од оних којима је прије пар дана топли оброк дигнут са шест на осам марака – истиче Пеулић.
Он додаје да је неопходно да се запосленима у приватном сектору повећају плате и остале накнаде, јер ће у противном одлив радне снаге из БиХ бити још већи.
Слично мишљење дијели и економски аналитичар Зоран Павловић, који каже да је ово још један показатељ да представници власти немају нимало морала ни свјести о животу грађана које представљају и захваљујући којима раде и примају огромне плате и друге накнаде.
– Они практично посматрају ситуацију са буџетом заједничких институција као “Алајбегову сламу”, коју треба у што већој мјери раскрчмити. Толики фокус и интерес за бољи и угоднији живот јавног сектора на рачун грађана којима је све теже и теже, заиста представља неопростиву ствар, посебно имајући у виду стање у реалном сектору – истиче Павловић.
Према његовим ријечима БиХ, нити њени ентитети, уопште немају развојне буџете, и ако је већ било простора за повећање топлог оброка, онда је тај новац требао бити усмјерен у неки развојни буџет који би могао послужити за креирање нових радних мјеста и пројеката.
– Овако само показује до ког дна су дошли у моралном смислу изабрани функционери којима су плате редовне и које су, не рачунајући допунске активности, два до три пута веће од просјека у БиХ.
Пребацити фокус са јавног на приватни сектор
Програмски директор Центра за истраживање и студије ГЕА Огњен Ђукић истиче да напокон треба пребацити фокус са јавног на приватни сектор у смислу услова рада који имају запослени у та два сектора. До сада је, каже Ђукић, фокус био на јавном сектору, што је створило дизбаланс на тржишту рада.
– Разлике у платама приватног и јавног сектора код нас су много веће у односу на друге земље, посебно у односу на ЕУ, што ствара додатну атрактивност за запошљавања у јавним институцијама и финансијско оптерећење за буџете на свим новоима власти. Поједине анкете које су рађене показале су да је најпожељнији послодавац за младе људе управо јавни сектор, што довољно говори о јазу између јавног и приватног сектора – истиче Ђукић.
Према његовим ријечима, неопходно је ставити додатни фокус на приватни сектор и јачање квалитета пословања у приватном сектору, те заједно са послодавцима наћи начина да се креирају бољи услови за запошљавање у том сектору.
Ђукић истиче да паралелно с тим треба ограничити даљи раст плата и других накнада у јавном сектору, те преиспитати број запослених и сврстати их на одржив ниво.
(srpskainfo.com)
