Терморегулација, непосједовање масноћа – ланолина, антиалергијска својства, отпорност на мољце и остале инсекте, те умирујуће дјеловање на психичко стање човјека само су неке од предности алпака вуне.
Ова вуна се добија од алпака лама, чија су постојбина Анди, на којима је на 5.000 метра надморске висине ова животиња развила руно изузетних термичких својстава.
“Температурне разлике, од -25 степени ноћу до 25 степени дању условиле су да њена вуна може да савлада промјену у температури и до 50 степени у току 24 сата”, казује Един Мехмедовић, који се у Брчком и Високом бави прерадом ове најцјењеније и најскупље вуне на свијету.
Мехмедовић од 2014. године у БиХ увози неопрану алпака вуну високог квалитета од партнера из Аустралије, те је у некадашњем југословенском гиганту за прераду вуне у Високом, фирми која је данас под стечајем, еколошким поступцима и без агресивних супстанци радници перу и спремају за даљу производњу.
“Када је стигао први контингент вуне, људи који већ 50 година раде са овом тканином рекли су: ‘Па ово је опрано.’ Када се ошишана алпака вуна распакује, на површину се подигне само аустралијска прашина и то су све нечистоће које има, јер она, за разлику од овчије вуне, нема масноћа”, прича Един за “Независне”.
Додаје да су први производи били јоргани, јастуци и надмадраци, које данас највише извози у земље Европске уније (ЕУ), али и у земље региона – Словенију, Хрватску и Србију, док у БиХ тренутно тражи презентне куће за дистрибуцију. Са израдом 100 одсто ручно рађених тепиха почео је нешто касније.
“Удружењима жена које традиционалним начином израђују тепихе и ћилиме однесемо опрану вуну, те оне тепихе раде у три технике – ручно чворани теписи, ћилими и поњаве, а у њима се саткала богата традиција ткања и чворања наших подручја”, приповиједа Един и додаје да баш код ових производа, за разлику од јастука и јоргана, које производе у Брчком, а код којих преко вуне иде платно, приликом додира до изражаја долази свиленкаста мекоћа алпакине вуне, коју називају и тканином богова.
Алпака лама једина је животиња у свијету вуне која има 24 постојане боје – може се наћи чисто црна, чисто бијела, чисто браон, чак и златна – и свака та боја има неколико нијанси, а Един је у понуду производа од ове вуне додао и деке за расне тркаће коње, док су у плану деке за кућне љубимце, у првом реду за псе, и наводи да су једини у свијету који за израду ових производа користе вуну од алпака лама.
Мехмедовић је више од 20 година живио у Њемачкој, да би се 2010. године родила идеја за посао, а он се вратио у БиХ, тачније у Брчко. Али, његова првобитна пословна идеја – фарма у овом граду на којој би ламе биле узгајане и намијењене извозу у земље ЕУ, због неуређених односа са Унијом није могла бити имплементирана.
“Био сам у Њемачкој и на једном сајму алпака упознао фармере из Аустралије који их узгајају те смо у разговору дошли на идеју да се вратим у Брчко и у сарадњи са Владом Брчко дистрикта нађем могућност да нам се уступи земљиште за фарму алпака на прагу Европе. И заиста, брзо смо дошли до земље, Влада је имала слуха, свидјела им се идеја, а радило се и о могућности запошљавања одређеног броја људи, што је јако битно”, прича Един. У коначници, заокруживањем пројекта требало је бити обезбијеђено да се младунчад лама одгојених на фарми продају узгајивачима у Европи. Али, то није било могуће због закона Уније и немогућности извоза живих животиња из БиХ у ЕУ.
“Ни дан-данас, након 10 година од првих покушаја, не можемо да извеземо живу животињу у Европу. Сматрам да су закони ЕУ дискриминирајући у том контексту. Дубље смо ушли у проблематику, тражили смо одговоре, а наведена су два разлога због којих ламе не могу преко границе – позвали су се на болест плавог језика која не постоји у предјелима одакле животиње долазе, те на закон о добробити животиња стар 90 година, који је за данашње вријеме ирелевантан”, појашњава Един.
Казује да ови разлози нису имали никаква законска утемељења, те да не зна да ли ће првобитно замишљени пројекат икада бити реализован.
“Нисам планирао остати у БиХ, али у међувремену сам срео садашњу супругу, добио дјецу и морао сам нешто радити, а онда су ми аустралијски партнери понудили први контингент вуне од ламе, те сам 2014. године кренуо у реорганизацију првобитно замишљеног посла, те од вуне коју увозимо правити одличне производе”, казује Един и додаје да о квалитету онога што ради говори и чињеница да су његови производи сакупљени под заједничким називом “Gold Alpaca” били, поред једног произвођача резбареног намјештаја из Коњица, једини представници БиХ на престижном сајму ентеријера “Maison&Objet” у Паризу.
(nezavisne.com)
