У Босни и Херцеговини становници у просјеку возе 16 година стара возила, често технички неисправна, по неким од најлошијих путева у региону, али много већи проблем за безбједност саобраћаја јесте понашање возача, упозоравају стручњаци.
Само посљедње полицијске контроле у Српској потврдиле су да је за готово сваког другог возача прекорачење дозвољене брзине „нормално“ у вожњи, а за сваког десетог или чешће у реду да вози иако је пио алкохол.
Мада званичних података о томе нема, свако ко се вози друмовима у БиХ, па и региону, зна и за „манију претицања“ код наших возача, често онда када за то нема ни основних услова. То је посебно изражено у љетним мјесецима, када се на путевима стварају колоне аутомобила.
Подаци показују и да су брзина и алкохол главни узрочници саобраћајних несрећа код нас, те да је Босна и Херцеговина шеста земља у Европи по броју смртности узрокованих саобраћајним несрећама.
С обзиром на све то, није ни чудно да се, по истраживањима јавног мњења, готово двије трећине њених становника не осјећа безбједно док се возе на путевима у БиХ, а осјећај није многи бољи ни у региону.
– Стање путева јесте један од наших проблема, али када погледате главне узроке саобраћајних несрећа, то су првенствено пребрза вожња, алкохол и слично, што значи да је проблем у свијести возача. Видимо и да су у Хрватској сада пооштрили казне за алкохол, невезање појаса, вожњу преко ограничења и слично, управо због понашања возача. Очигледно је да ни код нас не постоји довољан страх од санкција и да се зато возачи понашају како се понашају, да казне још нису довољно велике, али и да се мора много више превентивно радити. Много смо младих живота изгубили и имамо црну статистику. Тачно је да су јули и август два најопаснија мјесеца у саобраћају у току године, због низа фактора, али на крају је све то до возача – каже портпарол Ауто-мото савеза РС Перица Пећанац.
Неке процјене говоре да страх од казне утиче на промјену понашања код 50 до 60 одсто возача, док на већину дјелује комбинација страха и кампање у којима им се указује на опасности којима се излажу ако не вежу појас, користе мобилни телефон у вожњи и слично, истичу стручњаци.
Прошлогодишњи подаци полиције показали су, рецимо, да ни пооштрене казне у БиХ за брзу вожњу, невезање појаса или кориштење телефона у вожњи годину дана од увођења нису успјеле да “примире” возаче.
Власник ауто-школе из Бањалуке Здравко Ивић вјерује да је велики проблем управо и у систему обуке возача и полагања возачких испита.
– Циљ обуке је да се положи возачки испит, а ако оно што се тражи на испиту не подразумијева безбједност, онда можемо и стотину година обучавати кандидате, неће бити користи. И ако се возачке дозволе могу купити. Када се прерачуна, код нас се пола обуке проведе у стајању и кретању уназад и причамо како је битно да се научи паркирање. Али на паркинзима се не гине и мислим да ми морамо кандидате оспособљавати да учествују у савременом саобраћају, а за то су наши кандидати неспремни – сматра Ивић.
Аутомобиле користи 70 одсто путника
Најновије истраживање показује и да се, међу земљама Западног Балкана, у БиХ највише користе аутомобиле за превоз, односно да је чак 69 одсто грађана који су у БиХ путовали изван мјеста боравка у протеклој години користило аутомобил.
Само 19 одсто путника у БиХ вози се аутобусима, подаци су истраживања „Балкански барометар 2019“.
У свим другим земљама окружења обухваћеним овоим истраживањем, проценат људи који путују аутомобилом је доста мањи – у Србији, рецимо, 48 одсто, а у Црној Гори око 57 одсто.
(srpskainfo.com)
