Ове године у Бањалуци готово да није било градилишта на којем, због недостатка радника, није био пробијен рок за завршетак радова.
Ријетко које грађевинско предузеће испоштовало је датум исписан на грађевинској плочи, што је ове сезоне стварало проблеме грађанима.
Проблеми са тендерима, жалбама и недостатком извођача радова правили су проблеме у Бањалуци, чак и онда када је Влада Републике Српске или сам Град обезбиједио сав новац.
Због недостатка радника испаштали су и малишани јер је почетак радова мјесецима каснио на двије школе, иако је новац и за то био спереман.
Због тога је у Мишином Хану обустављна настава, а ђаци на Старчевици још увијек иду у три смјене.
Наплатне кућиће се руше већ три мјесеца, кружни ток на Ребровцу грађен је скоро осам мјесеци, а и градња кружног тока у Алије и Светог Саве и Студентски центар су такође пробили рокове.
Исте проблеме имали су и мјештани Пријечана, којима су радови на чувеном мосту каснили скоро мјесец дана, а дуго се чекало и на нови-стари Зелени мост у Бањалуци.
Власници грађевинских фирми кажу да једноставно нема радника, а проблем са радном сангом признао је и сам градоначелник Игор РАдојичић рекавши недавно да су им завезане руке и да најбоље раде са оним што имају.
Домаће грађевинске фирме одавно трагају за квалитетном радном снагом, а исте проблеме видјеле су и фирме из региона.
– Док смо радили аутопут морали смо да запослимо исти број радника наше фирме, односно из Македоније и исти број домаћих што је било јако тешко. Готово је немогуће било наћи људе који хоће да раде, тако да смо једва успјели да све завршимо у року. Одлазак грађевинаца у Њемачку се јако осјети, мислим да више нема ко да ради – рекао је македонски архитекта Горан Миленков, који је био укључен у пројекат изградње аутопута Бањалука – Добој.
Миленков објашњава да је са мало радника јако тешко квалитетно завршити радове, јер то није нимало једноставно, нити јефтино како народу изгледа, те да ће се посљедице одласка становништва тек осјетити.
– Само километар аутопута кошта око шест милиона евра, тако да је то све јако скупо. Тампонски материјал много кошта, а да не причам о томе колико је радника потребно да све буде готово на вријеме – каже он, те додаје да надлежни хитно морају да ријеше ове проблеме.
Стручњаци упозоравају да ће овим темпом радови све више каснити, а да ће се то осјетити на квалитету и изгледу града, те да се све може избјећи само стварањем боље радне атмосфера и бољих услова рада.
Најниже плате
Према подацима Републичког завода за статистику, грађевинарство је најмање плаћен посао, јер просјечна нето плата у области грађевине износи 548 КМ.
Подсјећамо да су грађевински радници већ годинама једни од најмање плаћених, те већ дуго држи посљедње мјесто ове статистичке лествице, зато ни не чуди масован одлазак ових радника.
(srpskainfo.com)
