Да ли је то у Републици Српској на помолу изборни инжињеринг? Више бирача него становника.
Опозиција сумња на изборну крађу, али и на друге манипулације. Из Централне изборне комисије поручују да немају ништа између пописа становништва и броја бирача.
Парадоксална ситуација два мјесеца прије општих избора у Републици Српској. На једног пописаног грађанина, имамо 1,08 бирача, иако се врло добро зна да је број грађана који имају право гласа, по правилу и пракси увијек мањи од броја пописаних становника.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске и Попису из 2013. године, у Републици Српској живи 1.170.340 становника, а Одлуком о закључењу Централног бирачког списка, са стањем на дан 7.5.2018. године, констатовано је да у Српској постоји 1.262.408 грађана са бирачким правом. Дакле, ради се о „вишку“ од 92.331 људи. – подаци су Завода за статистику Републике Српске.
Када се званични подаци упореде са нивоима изборних јединица и појединачних локалних самоуправа, нелогичности постају и више него очигледне. Само у изборној јединици два за НСРС број бирача већи је за око 12 хиљада. Број бирача није се само повећао у односу на број пописаних становника, већ је он већи и у односу на бројке са последњих избора 2016. године.
У НДП-у сматрају да је то потпуни апсурд и је јасно шта се заправо покушава.
„Очито је да се и овај пут припрема изборна крађа, а да се она одрађује у првом реду преко људи који су непостојећи, а који се налазе у бирачком списку. Ту се максимално направила технологија крађе, коју људи у НДП-у и ја називамо изборна мафија која има своје врхове у ЦИК-у, а онда до задњег бирачког мјеста и општинских изборних комисија. Основни проблем октобарских избора су неуређени бирачки спискови који апсолутно нису усаглашени са задњим пописом“, каже посланик НДП-а у Народној скупштини РС, Здравко Крсмановић.
Да се овдје ради о неажурирању спискова, слажу се и у СДС-у. Сматрају да се не води адекватна евиденција људи који су постали пунољетни и оних који су умрли.
„Ту се свакако ствара простор за манипулације. И зато нам се дешава да су људи који су преминули нађени на бирачком списку како су гласали. Да не буде увијек да идемо само са критиком, наш предлог је да се на вријеме ажурирају спискови, да се усагласе са матичним службама што се тиче преминулих и са МУП-ом што се тиче лица која су постала пунољетна, да би се то довело и једну нормалу“, каже посланик СДС-а Давор Шешић.
Из ПДП-а кажу да оваква ситуација није никакво изненађење, већ да је она сасвим реална.
„Много наших грађана имају документе, дакле личне карте или друге важеће документе Републике Српске, односно БиХ, а не живе овдје и нису пописани, односно већ дуже вријеме живе негдје у иностранству. То је посебно евидентно последњих година, када је, ја бих рекао, чак да не будем преслободан, присутан један општи егзодус. Људи одлазе, а задржавају документе, надајући се да ће им ти документи једног дана требати и да ће се овдје вратити. Због тога је настала та разлика и мислим да она није 90 хиљада, она је реално чак и много већа“, рекао је народни посланик Перица Бундало (ПДП).
Како је дошло до разлике од преко 90 хиљада не знају у Централној изборној комисији БиХ. Кажу да у није у њиховој надлежности да провјеравају број пописаних у односу на број бирача.
„Изборним законом је тачно прецизирано на који начин се израђују изводи из Централног бирачког списка, па тако када су у питању бирачки спискови у БиХ, ми податке добијамо од Агенције за идентификационе документе (ИДДЕЕА). Односно, сви пунољетни држављани БиХ, са пребивалиштем у БиХ који имају важећу ЦИПС-ову личну карту налазе се на централном бирачком списку“, казала је портпарол Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, Максида Пирић.
Оваква манипулација гласова путем вјештачког повећања броја бирача, одавно је узела маха у Српској, поручују из НДП-а. Тврде да би они политички субјекти који би се упустили у овакву изборну авантуру, стекли велику могућност да себи обезбиједе сигуран мандат.
(rtvbn.com)
