Одлазак радне снаге с домаћег тржишта добија енормне размјере, о чему свједоче и подаци да је само у Словенију и Њемачку у прошлој години отишло скоро 20.000 радника.
Агенције за рад и запошљавање БиХ за 11 мјесеци прошле године издала је чак 17.917 радних дозвола за Словенију, што је повећање за скоро 10.000 радника у односу на 2020. годину када је издато 7.887 тих одобрења.
То значи да је у просјеку сваки мјесец домаће тржиште напустило 1.493 радника, односно 50 радника дневно је отишло у Словенију.
Агенција је посредовала и приликом запошљавања домаћих радника у Њемачкој, па су у 2021. години издали 487 радних дозвола, док је у 2020. години издато нешто више, односно 533.
– Агенција није посредовала у запошљавању у друге државе – навели су у Агенцији за рад и запошљавање БиХ.
Послодавци истичу да имају рецепт за повратак радне снаге на домаће тржиште али и долазак иностраних радника.
– Смањењем фискалних и парафискалних оптерећења, као и јавне потрошње и корекцијом расподјеле у корист радника у привреди можемо створити услове за повратак наших грађана, чак и боравак страних држављана. Кључ је у ефикаснијем управљању природним и људским потенцијалом – навео је директор Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић. Нагласио је да ће плате расти и даљ, те да ће у скоријем периоду екстерне миграције бити заустављене.
– Стабилизација политичких прилика и владавина права су императив. Фокус јавности треба преусмјерити на животне теме. Квалитет и достојанство живота и рада су најбитније теме у једној заједници – поручио је Аћић.
Економисти истичу да су стварни подаци о одласку радне снаге далеко радикалнији, посебно када је ријеч о Словенији и Аустрији.
– Имамо људе који самостално, без икаквог посредника, одлазе у ове земље да раде – навео је економиста Горан Радивојац.
Он тврди да не можемо више као раније говорити о расположивости радне снаге те да су се ти трендови промијенили.
– Није виша математика да ти људи иду тамо за већу плату. Тај процес ће бити успорен тек када се достигне нека врста равнотеже у трошковима живота. Тек тада ће се тржиште устабилити. Посљедица свега јесте то што ће и БиХ у неким дјелатностима, што се већ и дешава, постати увозник радне снаге. Та глобализација је већ на кућном прагу и то је нешто што ћемо морати прихватити – рекао је Радивојац.
Он подсјећа и да се код нас промијенила структура радне снаге, не само старосно, већ и по профилима радника.
– У неким дјелатностима је већ дуже тешко наћи раднике. Због тога ће БиХ морати да увози радну снагу што ће с друге стране значајно утицати на наше друштво, како с културолошког тако и с традиционалног аспекта – навео је Радивојац и додао да ће домаће тржиште радне снаге у идућих пет година до десет година доживјети највећу трансформацију икада.
Прогнозе
Горан Радивојац прогнозира да ће плате у Српској расти све док се животни стандард у иностранству и на домаћем тржишту не изједначи.
– Наш радник тамо добије већу плату, али мора платити смјештај. Дакле, тек када приход који му остане тамо буде изједначен оним који му остане у његовој земљи радник ће изгубити мотив да иде преко границе. Остају му свакако неки други, унутрашњи мотиви, који су мање пресудни – навео је Радивојац.
(glassrpske.com)
