U Sarajevu žal za Šmitom, nada u novog predstavnika

Na­ja­va od­la­ska Kri­sti­ja­na Šmi­ta iz Bo­sne i He­r­ce­go­vi­ne u Sa­ra­je­vu je naj­pre do­če­ka­na sa ne­ve­ri­com, a od­mah za­tim i sa na­sto­ja­njem da se što pre otvo­ri pi­ta­nje ime­no­va­nja no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka, uz oče­ki­va­nje da Kan­ce­la­ri­ja vi­so­kog pred­stav­ni­ka (OHR) za­dr­ži do­sa­da­šnja ovla­šće­nja i ulo­gu.

Dok je­dan deo sa­ra­jev­ske jav­no­sti od­la­zak ne­mač­kog di­plo­ma­te tu­ma­či kao kraj epo­he me­đu­na­rod­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma, po­li­tič­ki kru­go­vi bli­ski do­sa­da­šnjem kon­cep­tu upra­vlja­nja BiH , ko­ji su u bo­šnjač­kim kru­go­vi­ma da­le­ko do­mi­nant­ni­ji, uglav­nom is­ti­ču po­tre­bu za na­stav­kom sna­žnog me­đu­na­rod­nog pri­su­stva.

Sa­ra­jev­ski ana­li­ti­ča­ri Šmi­ta opi­su­ju kao „ki­se­o­nik” za BiH, dok ga po­je­di­ni me­di­ji pred­sta­vlja­ju kao „isto­rij­sku lič­nost”, pre sve­ga zbog na­me­ta­nja od­lu­ka na osno­vu ko­jih je sank­ci­o­ni­sao in­sti­tu­ci­je Re­pu­bli­ke Srp­ske i otvo­rio pro­stor za po­li­tič­ke i prav­ne po­sle­di­ce po pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­ra­da Do­di­ka. Kao nje­gov traj­ni po­li­tič­ki pe­čat na­vo­de se in­ter­ven­ci­je ko­ji­ma su, ka­ko oce­nju­ju sa­ra­jev­ski me­di­ji, „po­ni­šte­ne ra­ni­je po­li­ti­ke in­sti­tu­ci­ja Re­pu­bli­ke Srp­ske”. Za­mer­ke se uglav­nom svo­de na po­tez iz pe­ri­o­da na­kon iz­bo­ra u Fe­de­ra­ci­ji BiH, ka­da je Šmit pri­vre­me­no su­spen­do­vao Ustav Fe­de­ra­ci­je BiH, ka­ko bi omo­gu­ćio for­mi­ra­nje en­ti­tet­ske vla­sti u po­sto­je­ćem sa­sta­vu.

Pred­sed­nik SDA Ba­kir Izet­be­go­vić na­veo je da Šmi­tov od­la­zak vi­di kao nje­gov lič­ni iz­bor, ali je po­ru­čio da je neo­p­hod­no što pre ime­no­va­ti na­sled­ni­ka „sa pu­nim ovla­šće­nji­ma”, bar dok ne bu­du is­pu­nje­ni uslo­vi ta­ko­zva­nog pa­ke­ta „pet plus dva”, me­đu ko­ji­ma je ključ­no pi­ta­nje dr­žav­ne imo­vi­ne. Pot­pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske iz re­da bo­šnjač­kog na­ro­da Ća­mil Du­ra­ko­vić ide ko­rak da­lje, pa tra­ži da Šmit za kraj na­met­ne re­še­nje za imo­vi­nu.

Li­der HDZ-a BiH Dra­gan Čo­vić sma­tra da je po­treb­na tran­sfor­ma­ci­ja OHR-a i nje­go­vo po­ste­pe­no iz­me­šta­nje iz BiH, uz oce­nu da član­stvo u Evrop­skoj uni­ji ni­je kom­pa­ti­bil­no sa mo­de­lom me­đu­na­rod­nog nad­zo­ra ka­kav i da­lje po­sto­ji u BiH. Sa dru­ge stra­ne, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va BiH El­me­din Ko­na­ko­vić po­zvao je ze­mlje Evr­op­ske uni­je da se ak­tiv­no uklju­če u pro­ces ime­no­va­nja no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka i oču­va­nja „ka­pa­ci­te­ta i in­te­gri­te­ta OHR-a”.

Ana­li­ti­čar Ini­ci­ja­ti­ve za evr­op­sku sta­bil­nost (ESI) Adi Će­ri­ma­gić oce­nju­je za „Kliks” ka­ko Šmit zbog svog de­lo­va­nja još od 2021. ne od­go­va­ra vi­zi­ji Va­šing­to­na za tu ulo­gu, što, ka­ko je is­ta­kao, ni­je taj­na jer su to Ame­ri­kan­ci re­kli pri­li­kom ras­pra­ve o Eufo­ru. On ka­že da no­vi vi­so­ki pred­stav­nik, gle­da­no iz pe­r­spek­ti­ve Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, tre­ba da bu­de oso­ba ko­ja mo­že da raz­go­va­ra sa Ba­nja­lu­kom, a po­sred­no i sa Mo­skvom. Ve­ru­je da Ame­ri­ka već ima za­cr­ta­nog kan­di­da­ta i da je po­zna­to da je Va­šing­ton bio iz­ri­čit da sve mo­ra da se oba­vi br­zo.

Do­dik i Cvi­ja­no­vi­će­va od­go­vo­ri­li Ka­ji Ka­las

Ostav­ku Šmi­ta ko­men­ta­ri­sa­la je i vi­so­ka pred­stav­ni­ca EU za spolj­ne po­slo­ve Ka­ja Ka­las, is­ta­kav­ši da EU po­dr­ža­va for­mat u kom će PIK u ju­nu ime­no­va­ti no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka, te do­da­la da je „pro­blem ma­lig­ni uti­caj”, na šta su re­a­go­va­li pred­sed­nik SNSD-a Mi­lo­rad Do­dik i srp­ski član Pred­sed­ni­štva BiH Želj­ka Cvi­ja­no­vić. Do­dik ka­že da se EU sa zva­nič­ni­ci­ma po­put Ka­je Ka­las „mo­že sa­mo su­zi­ti, a ni­ka­ko pro­ši­ri­ti”. „Ona je svo­jim ne­zna­njem smu­či­la EU sva­kom pri­stoj­nom čo­ve­ku. Da je bi­lo šta pro­či­ta­la, na pri­mer Aneks de­set, ne bi is­pa­da­la glu­pa i de­lo­va­la da ne zna da li je po­šla ili je do­šla”, re­kao je Do­dik. Cvi­ja­no­vi­će­va je is­ta­kla ka­ko EU, da se do­sled­no pri­dr­ža­va svo­jih te­ko­vi­na, ni­ka­da ne bi do­zvo­li­la da za­ko­ne u tu­đoj ze­mlji do­no­si stra­nac, za kog ni­je gla­sao ni­je­dan gla­sač u toj ze­mlji.

(politika.rs)