Научници Ветеринарског факултета у Сарајеву су изнијели важне податке до којих су дошли током истраживања о коронавирусу.
Један од најновијих података је да је у БиХ откривен случај једностраног пријеноса вируса са човјека на кућног љубимца.
Како су даље навели, ријеч је о псу и то је само један у низу случајева који потврђују да се вирус примарно преноси са човјека на човјека капљично, аеросолом, блиским контактом те да је очигледно могућ пријенос и на животињу, а да је овај случај ријетка појава.
Теуфик Голетић, шеф лабораторије за молекуларно-генетичка и форензичка испитивања је појаснио да је вирус код пса утврђен PCR методом.
“Ријеч је о налазу који нас сврстава уз земље попут Холандије, САД-а, Кине, Шпаније, Француске, Њемачке и Белгије, јер и код њих постоје извјештаји о инфекцији кућних љубимаца и углавном је ријеч о његовом пријеносу са човјека. Пријенос на животињу је могућ посебно ако је простор који данас људи дијеле с кућним љубимцима мали, а то су станови. Уколико имамо начин интеракције са животињом попут грљења, љубљења или кориштења заједничке постељине, то може бити узрок инфекције животиње. Овдје се ради о тзв. зооантропонози односно пријеносу са човјека на животињу, обрнут пријенос још није доказан нити постоји индикација да би се такво нешто могло десити”, казао је.
Додао је да је веома важно нагласити да власници кућних љубимаца не требају бринути те да нема никаквог разлога да буду забринути за здравље својих најближих уколико у домаћинству имају пса или мачку.
“Ова потврда је само једна у низу и ријеч је о инцидентној ситуацији, јер се примарно вируси увијек преносе са човјека на човјека. До сада нигдје у свијету није утврђен ниједан случај да су кућни љубимци, конкретно пси и мачке, инфицирали људе. Управо је увијек било обрнуто, да су пси и мачке инфирцирани због изнимно блиског контакта с људима”, додао је Голетић.
Мухамед Смајловић, декан Ветеринарског факултета у Сарајеву, се осврнуо на досадашња истраживања која су успјешно проведена у овој образовној установи, наглашавајући да њени научници спадају међу прве који су у нашој држави диференцирали сојеве вируса.
“Наш тим је сада доказао једнострани пријенос вируса са човјека на пса и ова истраживања су у највећој мјери финансирана из властитих и средстава међународних организација IAEA и UNDP“, навео је Смајловић.
Амир Захировић, шеф Клинике ветеринарског факултета, је појаснио на који начин су научници Ветеринарског факултета дошли до ових сазнања.
“Након сазнања да је пас кохабитирао с позитивним особама, јер су били у истом домаћинству, ступили смо у контакт с власником, јер смо жељели извршити комплетан клинички преглед. Физикалним прегледом је утврђено да је пас весео и расположен, има апетит, а специјалним претрагама нисмо утврдили било каква одступања од нормалног стања. Такође, нема релевантних научно доказаних пријеноса са пса на човјека, већ је само ријеч о обрнутом и једносмјерном пријеносу”, закључио је Захировић.
(klix.ba)
