На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге напале су колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти БиХ и пређе у Србију.
Тада је убијено 59 војника, а 44 су рањена. Правде за страдале нема ни након 26 година. Они, међутим, нису заборављени. Сјећање на гнусан злочин одржано је на градском гробљу Пучиле у Бијељини.
Ране крвавог 15. маја не блиједе. Преживјели учесници Тузланске колоне са горчином и страхом сјећају се тог кобног дана. Причају да су припадници Зелених беретки, Територијалне одбране и Патриотске лиге напали недужне, војнике ЈНА, и нису им дозволили да се мирно повуку из Тузле.
– Налазио сам се у једном камиону гдје је већина људи погинула. Ја сам рањен, а мој отац погинуо. Непуних 17 година сам имао, најрадије их да се не сјећам – испричао је Жељко Недић, најмлађи учесник Тузланске колоне.
Неки од војника су тог кобног дана живот изгубили у санитетском возилу, које је било обиљежено Црвеним крстом.
– Возач је погођен, возило је скренуло са пута, ударило у зграду и запалило се, изгорјели су. Од њега смо добили само једну бутну кост од 20 центиметара. И она није била читава. И тако смо га идентификовали – открио је Миодраг Вујановић, брат војника убијеног у Тузланској колони.
Предсједник Борачке организације Бијељина Миодраг Стевановић изјавио је да циљ нападача био да убију што више припадника српског народа.
– Овај споменик упозорава млађе генерације да се непријатељу не смије вјеровати, ови људу су вјеровалии и изгубили су живот – јасан је Стевановић.
Чланови породица погинулих, њихова родбина, пријатељи, представници Борачке организације, ресорног министарства, локалне заједнице положили су вијенце и цвијеће на спомен-обиљежје.
