spot_img
spot_img

Тушевљак: Предмети злочина затрпани у ладицама

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Главни инспектор Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске за истраге кривичног дјела ратног злочина Симо Тушевљак истиче да је у Сарајеву било више од 160 логора гдје су привођени и затварани Срби у протеклом рату, али да за страшне систематске злочине, које је МУП Српске истражио и извјештаје поднио надлежним тужилаштвима, до данас готово нико није одговарао.

Тушевљак каже да је више од 5.000 логораша било само у великим сарајевским логорима, а кроз многобројне мање логоре прошло је небројено Срба.

– Мјеста притварања су подруми стамбених зграда, гдје су људи извођени из својих станова и ту одвођени, мучени и малтретирани. Мјеста притварања су и команде полицијских станица у Сарајеву. Све редом је кориштено за затворе, све до великих затвора као што су Централни затвор, `Виктор Бубањ`, Жељезничко-техничка школа у Сарајеву, Храсница, Тарчин… – наводи Тушевљак.

Он истиче да је мало зграда у Сарајеву и мјеста у којима нису, од 1992. године до краја рата, затварани Срби.

– Већ на почетку рата, 1992. године, сви Срби који су радили у Сарајеву врло брзо су добијали отказе у предузећима. Било је пуно политичких радника запослених и у општинама, у градској Скупштини и у свим другим органима који су експресно губили послове и позиције. Уручивани су им откази или су их добијали без њиховог присуства.

Добијали су их и због тога што физички, усљед ратних дејстава, нису могли да долазе на посао, док без посла нису остајали људи друге националности. Једини разлог за отказ било је то што су Срби – наводи Тушевљак.

Угледни Срби убијани, протјеривани и малтретирани

Тушевљак истиче да су и медицински радници који су радили у сарајевским здравственим установама затварани, малтретирани, прогоњени и смјењивани са својих функција.

– Тако је било и на Медицинском факултету у Сарајеву и у Болници Кошево, Клиници за акушерство… Постоји низ имена и изјава доктора који су завршавали по логорима – истиче Тушевљак.

Он подсјећа на професора доктора Милутина Најдановића, који је убијен одмах на почетку рата и никада није откривено ко га је и према чијем налогу убио.

– Знамо за рањавање професора Жарка Мијативића, за професора Боришу Старовића, професора Немању Вељкова и низ значајних имена. Више од 400 љекара, здравствених радника је протјерано из Сарајева и није им омогућено да раде свој посао. И то је био један од начина којим је плански и систематски вршено искорјењивање Срба у Сарајеву – напомиње Тушевљак.

Готово нико није одговарао

Тушевљак подсјећа да су над сарајевским Србима чињени страшни систематски злочини које је МУП Републике Српске истражио и извјештаје поднио надлежним тужилаштвима, али да до данас за те злочине готово нико није одговарао. Тушевљак за Срну наводи да је МУП Српске, одмах по сазнању да се врше кривична дјела ратног злочина по Сарајеву над Србима, почео са истрагама тих кривичних дјела, да их документује и узима изјаве од свједока који су излазили из Сарајева и говорили о тим звјерствима.

Он наглашава да су документована и кривична дјела на територији која је била под контролом Војске Републике Српске гдје су свакодневно били свједоци гранатирања цивилних насеља у којим су страдале цивилне жртве, те снајперских дјеловања по рубним подручјима усљед којих су страдале жене, дјеца и старци.

Тушевљак додаје да је снајперско дјеловање вршено и по Вогошћи, Грбавици, Илиџи и свим општинама тадашњег Српског Сарајева, те да су по тим општинама дјеловали и тешка артиљерија, "браунинг" и сва расположива оружја и оруђа.

Он наводи да су ревносно подносили службене извјештаје тадашњим тужилаштвима, или војном или цивилном, у зависности од тога које је од њих било надлежно за истраживање ових кривичних дјела.

Тушевљак истиче да је МУП Српске 2004. године формирао тим који је имао задатак да искључиво истражује кривична дјела ратног злочина почињена над Србима у Сарајеву.

– Резултат тог рада су поднесена 244 службена извјештаја или кривичне пријаве који се односе на злочине почињене над Србима у Сарајеву против 1.400 лица – прецизира Тушевљак.

Готово сви злочини над Србима Сарајева “А” категорије

Он наводи да су сви извјештаји достављени Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву или Тужилаштву БиХ на поступање, те подсјећа да је Хашки трибунал одредио “Правила римског пута” и да је домаћем правосуђу било забрањено да процесуира кривична дјела ратног злочина док предмети не дођу на оцјену у Хаг.

– Када говоримо о злочинима почињеним над Србима, ти предмети који су отишли у Хаг углавном су тамо и `заспали`. Мало њих је прегледано и одређено које су категорије и сви су ти предмети по затварању Хашког трибунала 2003. враћени новоформираном Тужилаштву БиХ – истиче Тушевљак.

Он подсјећа да је новоформирано Тужилаштво БиХ прво радило према првој Стратегији за процесуирање предмета ратних злочина, да је Тужилаштво БиХ оцјењивало степен осјетљивости предмета и да су оне предмете које су оцијенили да су високоосјетљиви задржавали за себе, те да су у Стратегији из 2008. године дали себи рокове до када ће ти предмети бити завршени.

– Многи од тих предмета, када говоримо о злочинима почињеним над Србима у Сарајеву, ушли су у категорију `А` и оцијењени су као високоосјетљиви и да требају да буду завршени до 2015. године. Показало се да та стратегија није реализована ни у најмањјој мјери када је ријеч о српским жртвама. Показало се да су они предмети који су се односили на Сарајево, такође, негдје остајали по страни – истиче Тушевљак.

Тужилаштво за командну одговорност није подизало оптужнице

Он додаје да је Тужилаштво БиХ подигло оптужнице за одређени број лица и да се углавном радило о лицима која су била непосредни извршиоци кривичних дјела, иако је у свим предметима јасно одређена била и командна одговорност лица која су починила кривична дјела.

– Злочини који су чињени по Сарајеву – чињени су плански и систематски. Није случајно неко одвођен, нису случајно формирани `сабирни центри` за Србе. Ти сабирни центри били су `Виктор Бубањ`, Централни затвор, у Пазарићу, у Храсници… – наводи Тушевљак.

Тушевљак подсјећа да су се “сабирним центрима” звали и усташки логори у Другом свјетском рату.

– То показује и документација Срба који су излазили из Сарајева и заједно са собом носили и потврде у којима пише да су та лица пуштена из сабирног центра или `сабиралишта` за Србе. Тужилаштво БиХ је издвојило само одређени број извршилаца и до данашњег дана командно нико није одговарао – упозорава Тушевљак.

Једина командна одговорност третирана је у вези са логором “Силос”, подсјећа Тушевљак и додаје да је оборена првостепена пресуда и да је предмет враћен на поновно суђење.

– Не знамо који ће бити коначни исход тог предмета. Такође, иако постоји низ доказа о почињеним страшним злочинима у логору `Виктор Бубањ`, силовањима жена и другим кривичним дјелима, тај предмет, гдје су три лица осумњичена, такође, није добио крајњи судски епилог – истиче Тушевљак.

 

 

 

(srna)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img