У насељу Мауровићи у општини Високо у Федерацији БиХ убијена је у својој кући 65-годишња Српкиња Нада Радуловић, која се у родни крај вратила након рата и живела је сама. Осумњичени за убиство српске повратнице, које се десило 31. маја, а откривено седам дана касније, јесте Височанин Муамер Хоџић. Он је ухапшен и налази се у притвору. Из Тужилаштва Зеничко-добојског кантона званично је потврђено да је признао убиство Радуловићеве.
Иако је од почињења тог монструозног дела прошло више од пола месеца, локални, кантонални и федерални званичници и даље ћуте. Нема ниједне осуде тог окрутног злочина, а ни подршке узнемиреним и уплашеним малобројним српским повратницима у већински бошњачко Високо, које се налази недалеко од Сарајева.
То је, по оцени многих у Републици Српској, јасна порука Србима да нису добродошли у Федерацију БиХ и да они у том ентитету, из ког су протерани и у коме су остала њихова вековна огњишта и прадедовска имовина, немају шта да траже.
Уз изразе запрепаштења због изостанка реакције из Федерације БиХ и најоштрију осуду убиства Радуловићеве, министар за људска права и избеглице у Савету министара БиХ Милан Лучић позива надлежне институције да се озбиљно посвете случају и да истраже мотиве тог страшног злочина. Равнодушност коју су, према извршеном најтежем кривичном делу, показали федерални званичници на свим нивоима, почевши од политичког руководства општине Високо, Лучић разуме као поруку да никоме у том ентитету није битно како живе српски повратници.
„Ово је ужасавајућа порука која се шаље српским повратницима у Високо, али и широм ФБиХ. У последње време има доста инцидената. Скрнаве се српска гробља, цркве, спомен-обележја. Малобројни српски повратници немају никакву заштиту, налазе се на маргинама друштва и не могу да остваре своја основна људска права”, рекао је Лучић за „Политику”.
„Да се, не дај боже, ово убиство догодило у Републици Српској, од тога би се направила медијска фама и било би да су сви Срби криви за то”, додаје.
Убиство Наде Радуловић, коју је ножем насмрт избо њен комшија Бошњак, није дотакло ни Рамиза Салкића, потпредседника Републике Српске, који често јавно пласира „причу” о наводној „дискриминацији” и „угроженој егзистенцији и безбедности” бошњачких повратника у Републици Српској. Он је недавно, како је пренела агенција Анадолија, изјавио да је реалност да су Бошњаци у Републици Српској веома забринути тренутном ситуацијом и да данас многи од њих „осећају да им је, осим егзистенције, угрожена и безбедност”.
Уз напомену да би „међународне безбедносне снаге требало да буду стациониране у свим градовима уз реку Дрину и местима интензивног повратка”, Салкић је казао да „нико не би смео да затвара очи пред истином, а то је да се број Бошњака у РС преполовио последњих година због системске дискриминације и економског прогона, а данас имамо одласке из сигурносних разлога”. У овом тренутку, нагласио је он, „потребно је више него икада повратницима улити поверење у сигурно окружење”.
А у каквом и колико сигурном окружењу живе малобројни српски повратници у Федерацији БиХ, Салкић о томе никада не говори јер га то не занима, ћути и након монструозног убиства Наде Радуловића.
(politika.rs)