БиХ ће ове године имати најспорији раст од свих земаља на западном Балкану и четврти најгори раст у цијелој Европи, произлази из извјештаја Свјетске банке “Глобални изгледи”, који је објављен јуче, а који се односи на комплетну свјетску економију.
Наиме, у извјештају је наведено да ће БиХ ове године имати раст од три одсто, док ће све остале земље у региону имати већи раст. Од БиХ су у Европи лошији једино Бјелорусија, која ће имати пад од 2,8 одсто, док ће Турска имати раст од два одсто, а Русија 2,4 одсто. На први поглед чини се да ни раст од три одсто није лош резултат, али треба имати у виду глобално високу инфлацију, која ће појести готово комплетан раст који ће бх. економија остварити. У овом извјештају је истакнуто да је глобално гледано инфлација на највишим нивоима још од 2008.
“На тржиштима у настанку и економијама у развоју достигла је највиши ниво од 2011. Многе економије у настанку и развоју повлаче подршку политике да би сузбиле инфлаторни притисак прије завршетка опоравка”, истакнуто је у извјештају.
Када је ријеч о осталим земљама у региону, шампиона раста Србију, која је прошле године расла по стопи од чак шест одсто, ове године је претекла Црна Гора, која ће расти по стопи од 5,6 одсто, у односу на Србију са стопом раста од 4,5 одсто. Сјеверна Македонија би, према процјени Свјетске банке, требало да расте по стопи од 3,7 одсто, док ће Албанија расти 3,8 одсто. Самопроглашено Косово би требало да расте 4,1 одсто, а Хрватска по стопи од 5,4 одсто. Иначе, раст Црне Горе и Узбекистана је највећи у Европи и цијелој централној Азији, а ниједна земља централне Азије нема тако низак раст као БиХ.
Игор Гавран, економски аналитичар, каже за “Независне новине” да су процјене Свјетске банке о расту у БиХ много реалније у односу на домаћа хвалисања о великом расту, с тим да и он указује на чињеницу да ће инфлација раст учинити негативним или у најбољем случају реалног раста неће ни бити. “То је зато што нема ни адекватних мјера да се сузбије пандемија, а ни активности да се помогне привреди. Истовремено имамо хваљење растом пореских прихода, а привреда се не потиче на прави начин, нити се тим новцем правилно располаже. Сад ћемо имати нови вал пандемије који ће нанијети додатну штету, а имамо и доста ниску стопу вакцинације, што је опет један од фактора свих ових пројекција јер говори да ће држава дефинитивно бити у проблемима”, рекао је Гавран.
На питање шта грађани могу да очекују, он процјењује да ће доћи до додатног погоршања животног стандарда.
“Годину почињемо новим поскупљењима цијена енергената, дошло је до раста цијене струје, а поскупљење би требало да је нула посто јер трошкови електропривредама нису порасли. Имамо раст цијена жита и пшенице, што се опет може приписати као грешка власти јер нити имамо адекватне робне резерве нити начин да помогнемо пољопривредницима. Дакле, виша цијена плина, струје, прехрамбених производа, а плате као и до сада или чак мање код неких радника”, рекао је Гавран.
Што се тиче осталих земаља у региону, рекао је да се једино Србија реално може похвалити неким растом јер има инвестиције и активности које генеришу раст, али напомиње и да Босни и Херцеговини ниједна земља у региону не би требало да буде оријентир. Иначе, што се тиче глобалне економије, осим инфлације, Свјетска банка предвиђа нове изазове које ће проузроковати ковид, што ће додатно отежати опоравак.
Ајхан Козе, директор Групе за изгледе Свјетске банке, рекао је да би економије у развоју, у свјетлу успоравања раста производње и инвестиција, ограниченог простора за интервенције политике и значајних ризика, требало да пажљиво прилагоде фискалну и монетарну политику.
“Такође треба да проведу реформе да би отклониле посљедице пандемије. Те реформе би требало да буду дизајниране тако да унаприједе инвестиције и људски капитал, доведу до преокрета у неједнакости прихода и родној неједнакости и да се суочавају с изазовима климатских промјена”, рекао је Козе.
(nezavisne.com)
