Босна и Херцеговина је и даље у самом свјетском врху када је ријеч о земљама које значајне приходе добијају од дознака из иностранства, показују јуче објављени подаци Свјетске банке за протеклих годину дана.
Ако се гледа у односу према апсолутном износу и у односу на бруто домаћи производ, БиХ се налази међу првих двадесетак земаља у свијету. Међутим, када се ови подаци укрсте с бројем становника, БиХ је међу неколико земаља на самом врху.
Наиме, ако се гледа према апсолутном износу новца који миграција шаље кући, прва на свијету је Индија са 87 милијарди долара вриједним дознакама, а десета Украјина са 16 милијарди долара. Ако се гледа удио дознака по учешћу у бруто домаћем производу, на првом мјесту је Тонга, у којем дознаке учествују с 44 одсто БДП-а, а на десетом мјесту је Самоа, у којој учествују са 21 одсто БДП-а.
У БиХ, с ремитендама од двије милијарде долара и с учешћем у БДП-у са 9,2 одсто, није ни близу овим земљама, међутим гледано у апсолутним износима новца који се шаље у односу на број становника БиХ је на самом врху.
Свих првих десет земаља по апсолутном износу имају значајно већу популацију од БиХ. У првих десет земаља су Индија, Кина, Мексико, Филипини, Египат, Пакистан, Бангладеш, Вијетнам, Нигерија и Украјина.
Подаци које је објавила Свјетска банка показују да је готово свака десета марка у БиХ директно везана за имиграцију, а треба узети у обзир да су индиректни ефекти још и већи.
У Свјетској банци кажу да подаци показују да су дознаке у земље нижег и средњег нивоа дохотка у овој години оствариле раст од 7,3 одсто и досегле апсолутну вриједност од 589 милијарди долара.
“Тај повратак на тренд раста снажнији је од предвиђеног и јавља се након што су дознаке у 2020. забиљежиле пад од само 1,7 одсто, упркос тешкој глобалној рецесији изазваној ковидом”, навели су они.
Такође, како су нагласили, ако се не рачуна Кина, дознаке ће бити веће од директних страних инвестиција, што, како наглашавају, указује на значај који ремитенде имају на ове земље и породице које помоћу њих обезбјеђују своје потребе.
“Токови дознака које шаљу мигранти представљају значајну допуну државним програмима готовинских трансфера у циљу помоћи породицама суоченим с економским тешкоћама током кризе изазване ковидом. Олакшавање токова дознака као вида подршке угроженим буџетима домаћинстава требало би да буде кључна компонента државних политика ради подстицања глобалног опоравка од пандемије”, рекао је Михал Рутковски, глобални директор Свјетске банке за социјалну заштиту и радна мјеста.
Игор Гавран, економски аналитичар, каже за “Независне” да висина дознака показује да је једини ефекат дјеловања домаћих власти на повећање БДП-а одлазак људи из БиХ, који онда шаљу новац својим породицама.
“Ово је типични образац најсиромашнијих, слободно можемо рећи пропалих економија, односно држава које становништво масовно напушта и онда даје новац зарађен изван земље својим породицама да би могле преживјети, док владајућа олигархија ни не помишља да унаприједи услове живота”, сматра он.
Такође, како каже, ово додатно наглашава овисност економије БиХ од спољних фактора и економских перформанси оних држава и тржишта гдје дијаспора борави.
“Посебно је трагично што у увозно оријентираној економији какву имамо велики дио овог новца поново напусти БиХ, јер уђе у земљу у облику дознака, а онда изађе јер се користи за куповину увозних производа и дугорочни позитивни ефекат на БиХ је минималан”, истиче он.
(nezavisne.com)
