Док бројне европске земље, попут Њемачке, Белгије и Француске, па и неке у нашем комшилуку као што је то Србија, дају новац грађанима како би лакше превазишли кризу, ентитетске власти у БиХ о томе до сада нису дале ниједну најаву.
Економисти и синдикалци истичу да је таква пасивност наших институција погрешна те да би требало да се угледају на потезе других држава.
А таквих примјера има на претек… Рецимо, сви њемачки радници који плаћају порез на доходак требало би да добију једнократну помоћ од 300 евра као додатак на плате за високе трошкове енергије, према документу који су прије неколико дана усвојиле њемачке коалиционе странке.
Поред тога, домаћинства у Њемачкој ће, најављено је, добити једнократну помоћ од 100 евра по дјетету, а за породице са ниским примањима тај износ ће бити удвостручен. Још крајем прошле године промптно је одреаговала и француска влада у смислу једнократне исплате од 100 евра сваком грађанину чији је мјесечни нето приход 2.000 евра или мањи.
Када је ријеч о Белгији, држава је, да би помогла грађанима са мањим примањима, проширила такозване социјалне тарифе за гријање које су и до четири пута мање у односу на стандардне. Од 1. марта до 1. јула таксе на струју у тој земљи су смањење са 21 на шест одсто, а грађани ће добити по 100 евра једнократне помоћи.
Осим бројних европских држава, гдје је животни стандард неупоредиво бољи од нашег, да својим грађанима помогне одлучила је и Србија, која је реализовала неколико пакета помоћи становништву – новац је дијељен свим пунољетним грађанима, потом младима, али и пензионерима. Економиста Славиша Раковић истиче да је начин на који се сада реагује у БиХ само прича и ништа више од тога.
“Ништа конкретно се не дешава ни по питању грађана ни по питању привреде, тако да не можемо рећи да се код нас уопште реагује. Имамо у сусједству примјер гдје је Србија више пута подијелила средства грађанима. Колико год то некима изгледало банално, по 100 евра на рачун није мало и представља значајну помоћ”, рекао је Раковић који истиче да би се и у БиХ требало дјеловати у том правцу.
Он напомиње да је главни изазов одржати ниво потрошње или га чак повећати, а без додатних средстава која би се обезбиједила грађанима то је немогуће извести.
“Ако би се дао новац грађанима, држава не би била на губитку. Овим цијенама држава води себе директно у губитак”, нагласио је Раковић за “Независне новине”.
Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, подсјећа да су и у вријеме пандемије неке државе помагале директно грађанима и резултат је био добар.
“Наши политичари не желе да се у изборној години одрекну било чега па чак ни акциза на гориво, чиме би се донекле умањиле цијене основних животних намирница. Имајући у виду да то не желе урадити, потпуно је илузорно очекивати да на било који начин директно из буџета, који немилице троше, помогну најугроженијој популацији”, рекао је Шаторовић.
Према његовим ријечима, Синдикат не каже да треба та средства дати онима који имају релативно добре плате од 2.000 марака.
“Али барем умировљеницима и онима који су најугроженији дефинитивно би требало убризгати значајну финансијску помоћ, што би се вратило кроз ПДВ и остале системе”, нагласио је Шаторовић за “Независне новине”.
Подсјетимо, и из ММФ-а су у петак саопштили да би власти у БиХ требало да пруже привремену, циљану помоћ угроженим домаћинствима.
8nezavisne.com
