Суво и топло вријеме погодовало је развоју биљних болести и штеточина, а није поштеђено ни воће.
Плодови шљиве овог прољећа изложени су нападу шљивине осе, која принос појединих сорти, нарочито раних, може да смањи за 90 одсто. Сузбијају се редовном обрадом земљишта и прскањем инсектицидима.
Због мразева и напада штеточина којима погодује вријеме повећане су мјере заштите. Мајевички воћари заштитили су воће на вријеме да би сачували род који ће бити пласиран на европско тржиште.
Зоран Глигоревић у угљевичком селу Тутњевцу има воћњак са око 3.000 стабала шљиве, углавном сорти чачанска љепотица и стенли. Агротехничке мјере предузео је на вријеме, па се нада да ће избјећи веће штете на воћу.
Прскање
-Прскали смо инсектицидима, средствима против пламењаче и других биљних болести. Највише нас брине ова шљивина оса. Највише зла нанесе. Мора се реаговати чим крене вегетација, па сам ја воћњак третирао још у фази бубрења – каже овај мајевички воћар, који је прошле године имао 50 тона шљиве.
И Мирослав Павловић прскао је воћњак више пута.
– Седам пута сам до сада прскао и ефекат се види. Два, три прскања смо киселинама и бором обавили одмах послије мраза да би цват заштитили и помогли воћу да преживи стрес због шљивине осе. Имамо и клопке које показују колико се инсеката ухвати. Други воћари се жале на смотавац, а код мене нема ништа. Мораш да радиш, стално да будеш у воћњаку. Да му даш оно што тражи, иначе или нема рода или је лош квалитет, па онда ништа ниси постигао. А ми радимо воће за извоз. Њихови захтјеви и стандарди се морају испоштовати или си џаба радио – каже Павловић.
Прошла година рекордна
Угљевички воћари прошле године имали су рекордан род. Ове јесени убраће, кажу, знатно мање, али су задовољни.
-Имали смо неколико мразева који су узели данак иако смо воћњаке заштићивали, задимљавали паљењем сијена и сламе. Мада ће бити мањи приноси од прошлогодишњих, опет ћемо напунити хладњаче и сушаре – оцјењује Павловић.
У воћњацима у којима заштита није одрађена на вријеме плодове је напала шљивина оса, чијем развоју је погодовало топло прољеће без падавина. Оштећени плодови се лако препознају по црним тачкицама на мјесту убушивања ларве, упозорава агроном Станко Тадић.
Црна и жута оса убрајају се у најважније штетнике шљиве.Воћари који нису интервенисали на вријеме и заштитили воћњаке претрпиће велику штету, јер једна женка може да положи од 40-70 јаја, а до свог пуног развоја ларва може да уништи од четири до седам плодова.
Како се изборити са штеточином
-Пољопривредним произвођачима остаје да у самом прецвјетавању, односно у вријеме када се заврши цвјетање шљиве, поред фунгицида у тај третман стављају и одређене инсектициде тј. одређене активне материје које могу да сузбију размножавање шљивиних оса. Велику улогу поред хемијских третмана игра и јесења обрада воћњака, окопавање воћа или друге механичке мјере, јер послије једне генерације гусјенице презимљавају тако што се спуштају се у земљиште на неких 10 центиметара. Тако се смањује напад шљивине осе идуће године – каже агроном Станко Тадић.
(srpskainfo.com)
