Коки Кол је данима био главна вијест свих медија. Кенгур који се обрео у Бијељини и био атракција и старим и младима, одлучио је да одскакуће у семберску равницу.
Власник, Никола Танасић нудио је и награду, добијао је и информације да је виђен, али најпознатијем бјегунцу Семберије се ипак изгубио сваки траг. На ранч је доселио нови, питомији кенгур који ће покушати да заузме мјесто свог претходника.
– Коки Кол је отишао. Првих да кажем до два мјесеца смо добијали често информације да су га људи виђали углавном у касним вечерњим сатима међутим изгубио му се сваки траг, више га нема, тако да смо добили донацију из Чешке, другог, исте расе у питању је сиви кенгур са бијелим генима, стар је око годину дана, тако да ћемо покушати да га он замијени мада је један Коки Кол – прича за Досије Никола Танасић, власник ранча.
Атракција и ненаданих гостију на овом ранчу не мањка. Неки се сами појаве, остану, неки су на пропутовању,али је сигурно да овдје никада није досадно.
Семберија старог кенгура није пронашла, али дошао је нови, али не само он. Овдје на ранчу Танасић животиње долазе и одлазе, а недавно је у гостима била и двогрба камила.
Камила је била неколико дана, а дјеца су једва чекала да дођу да је виде.
– Била је у питању двогрба камила, млада женка стара двије године. Обзиром да је долазила из далека путовала је у један зоо врт у БиХ па због дужине пута наш ранч јој је била једна станица гдје се задржала неких 7 дана, тако да смо имали искуство и срећу да је упознамо и да се дружимо са њом – рекао је Танасић.
Оно што је посебно занимљиво у овом малом зоо врту јесте да животиње живе заједно у миру. Нојеви, корњаче, пси мачке сви они су као једна породица.
– Имамо тренутно три пилета афричког ноја, имамо и одраслог афричког ноја, имамо и аустралијског ноја ему, америчке нојеве нанду. Поред тих нојева имамо паунове, златне фазане, више раса паса као што сте имали прилику да видите, коњи наравно, они су основа свега овога, имамо четири врсте мачака британска краткодлака, руска плава, сијамска и четврта је бенгалска. Имамо једно лане које смо нашли у близини нашег ранча које је одбачено од стране мајке, из ког разлога не знам, Ми га хранимо на флашицу, и оно дружељубиво је и весело и види нас као родитеље. Прије свега што је лијепо и необично за видјети је што су те све животиње пуштене и што су заједно. Значи заједно одрастају као да су исте врсте, што у природи није правило – наставља Танасић.
Ничега од овога не би било да није љубави према животињама. Овим послом баве се сви чланови породице. Све је почело са коњима.
– Ја прије свега волим животиње, коње сам да кажем набавио прво, 2004. Године. Поред тога сам набављао такође једну по једну животињу како сам био у могућности. Како се тај број и животиња и коња повећавао, покушао сам да спојим добро и корисно, тако сам отворио тај мини зоо врт са школом јахања и коњичким клубом, тако да је то ето данас профитабилно и може лијепо да се живи данас од тога“, каже власник ранча.
– Тренутно имамо четири велика коња. У питању су два липицанера , један енглески пунокрвни коњ и један пастув Хафлингер то је босанско брдски коњ.И такође имамо понија. Сваке године све више чланова имамо доста чланова који су већ прошли школу јахања, који су искусни јахачи, са њима идемо често на теренско јахање.
Свакодневна брига о животињама није лака. Чишћење, прање, храњење, понекад и лијечење. Сви су укључени и имају своје обавезе. Једнодневни излети ученика основних школа и вртића овом ранчу дали су и идеју за даљи развој. До краја године овај комплекс биће обогаћен и адреналинским парком, каже Никола за АТВ.
(atvbl.com)
