У Београду су данас представљани портал “Српска земља” и Канцеларија за правну помоћ Србима који полажу право на некретнине у Федерацији БиХ (ФБиХ), те апеловано да се они информишу о својим правима и активно укључе како би спријечили да им кантоналне и федералне власти, без њиховог знања, у нетранспарентном поступку успоставе нових земљишних књига, трајно одузму дједовину.
Портал “Српска земља” (srpskazemlja.org) пружиће за Србе који полажу право на имовину у ФБиХ све информације о њиховој имовини и начину како да је задрже и спријече њено отимање, рекао је предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић, који је и координатор рада канцеларија за правну помоћ Републике Српске.
“То је минимална морална култура насљедника према прецима. Уколико је већ дошло до одузимања имовине, власници имају механизам да је врате”, истакао је Радановић на конференцији за новинаре.
Према његовим ријечима, ако Србин види да је дошло до неке злоупотребе, он може у складу са Законом о земљишним књигама ФБиХ, чланом 60, поднијети захтјев да се исправи неисправан упис који је током хармонизације извршила грунтовница, земљишнокњижни уред, односно надлежни суд.
“Према том члану, ако се успостави да је упис у земљишнокњижном улошку неисправан због одговорности земљишнокњижног уреда, тада ће он неодложно уписати забиљежбу, односно покренути забиљежбу потраживања Србина према земљи”, најавио је Радановић.
Да би појаснио на који начин се отима имовина Србима у ФБиХ, Радановић је навео случај отимања 10 дунума земље породице Дамјановић из Илијаша.
Он је нагласио да је укупна површина земље која посједују Срби у ФБиХ сразмјерна површини два и по Београда, односно једнака подручју Косова и Метохије.
Вршилац дужности директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије Арно Гујон указао је да данас око 400.000 Срба полаже право на некретнине у ФБиХ.
Он је нагласио да није праведно да они губе своју дједовину само јер нису правовремено обавијештени да је њихова имовина предмет поступка и позвао их да се информишу и то спријече.
“Апелујем да сви Србе широм света провере да ли земља њихових предака и даље носи име њихових породица. Са наше стране ми ћемо наставити да се заједно боримо за поштовање основних људских права и права Срба на своју имовину”, рекао је Гујон.
Комесар Комесаријата за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић изјавио је да у преко 60 од 79 општина у ФБиХ не постоје никакви регистри и позвао насљеднике да, како је рекао, заштите коријен да би знали ко су и одакле су.
“Од 1.864 катастарске општине, бар из 1.500 нас никада нико обавестити неће. Систем тако функционише. Говоримо о систему који признаје беговске тапије. Ово је други пут у 20 година да се покушава да отму имовину”, рекао је Цуцић, који је данас са Радановићем потписао и Споразум о сарадњи у области заштите и остваривања имовинских и стварних права избеглих и расељених лица и других лица која полажу право на некретнине у ФБиХ.
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Милимир Вујадиновић указао је да је више од пола милиона људи насилно расељено са простора ФБиХ, а да Србија, која је увијек за њих била уточиште, сад преко својих институција покушава да им помогне.
“Ми ћемо дати све од себе да информација допре до људи”, навео је Вујадиновић и подсјетио да су у два мјесеца заједничке појачане кампање у 2021. години формирана 3.254 нова предмета, што је око 78 одсто од броја предмета током претходне 3,5 године.
“То нису 3.254 појединца. То су 3.254 дедовине. Циљ је градити неке нове идентитете и одбрану права на имовину и идентитет нашег народа као аутохтоног на Балкану”, рекао је Вујадиновић.
Директор Фонда АП Војводине за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило најавио је да ће Канцеларија за правну помоћ Србима из ФБиХ у фебруару бити отворена и у Новом Саду, а да ће у свим већим градовима Војводине бити организоване трибине о проблему одузимања имовине.
Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је да вјерује да ће заједничко дјеловање подићи видљивост значаја заштите имовинских права Срба поријеклом из ФБиХ у току процеса усклађивања података о непокретностима у том ентитету и допринијети заштити њихових имовинских и осталих права.
(srna)
